Vasko Popa je rođen 29. juna 1922. godine u Grebencu kod Vršca a preminuo 5. januara 1991. godine u Beogradu. Bio je istaknuti srpski pesnik i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. 1977. godine izabran je za dopisnog člana Akademije Malarme u Parizu. Završio je romansku grupu jezika na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Napisao osam zbirki pesama: Kora (1953), Nepočin-polje (1956), Sporedno nebo (1968), Uspravna zemlja (1972), Vučja so (1975), Živo meso (1975), Kuća nasred druma (1975), Rez (1981) i tri pesnička zbornika: Od zlata jabuka , rukovet narodnih umotvorina (1958), Urnebesnik, zbornik pesničkog humora (1960) i Ponoćno sunce, zbornik pesničkih snoviđenja (1962). Pesme su mu objavljivane u domaćim i stranim časopisima i antologijama poezije, kao i u posebnim izdanjima. Sabrane pesme su mu objavljene u Engleskoj i SAD nekoliko puta (1978, 1979, 1997). Učestvovao je, po pozivu, na mnogim pesničkim manifestacijama u zemlji i inostranstvu, na sastancima PEN klubova i mnogim međunarodnim festivalima poezije, gde je njegova poezija doživela veliko priznanje, a njegova ličnost veliko uvažavanje. Pesme su mu prevedene na 32 strana jezika. Dobitnik je Brankove nagrade za poeziju (1954), Zmajeve nagrade za poeziju (1956), Sedmojulske (1972) i nagrade AVNOJ-a (1978), Austrijske nagrade za evropsku književnost (1968).