Današnja porodica u zapadnom svetu, rastavljena, rekombinovana, samohrana, začeta vantelesnom oplodnjom, istopolna, prolazi kroz opšte stanje rasula što, kako neki tvrde, dovodi do katastrofalnih posledica: zlostavljana deca postaju silovatelji, profesori zlostavljači, a predgrađa velikih gradova prepuštena su na milost i nemilost kriminalu. Danas se nad nama nadvija strašna avet: izgubivši čvrst oslonac s gubitkom očevog autoriteta, osakaćena oslobađanjem od moralnih stega, posrnula usled nesigurnosti karakteristične za modernu ekonomiju, današnja porodica postaje sve nesposobnija da prenese vrednosti koje je toliko dugo oličavala. Istovremeno, ljudi nikada ranije nisu sa takvom žestinom branili pravo na porodicu videći u njoj vrhunsko okruženje za individualni razvoj.

Kako otac više nije otac, žene nezavisno odlučuju o začeću, a homoseksualci se bore za mogućnost da osnivaju potomstvo, nije li onda to presuda porodici i mogućnosti da se svako od nas ostvari kao subjekat?

U ovoj knjizi autor traga za poreklom ovog rasula, pokušava da otkrije tajnu koja se krije iza ovih problema i predvidi kakva nas budućnost čeka.

Sadržaj  >> PDF

Edvard F. Edindžer (Edward F. Edinger, 1922-1998) bio je vodeći jungovski analitičar čija se mnogobrojna dela u velikoj meri bave uzajamnim odnosom simbola i psihologije, tumačeći Jungove koncepte novoj generaciji analitičara. Kolege su ga smatrale najuticajnijim jungovskim analitičarem u SAD u drugoj polovini XX veka i uz Mari Luiz Franc, Jungovim duhovnim naslednikom. Isticao je važnost razumevanja osnova religije, filozofije, književnosti pa čak i alhemije kod svojih paceijenata i smatrao da spoznaja sopstvenih duhovnih i kreativnih dimenzija, kao i primena arhetipskog načina razmišljanja, može u velikoj meri doprineti njihovom isceljenju i psihološkom napretku. Njegov prijatelj i kolega dr Džordž R. Elder sažeo je Edindžerov doprinos psihoterapiji sledećim rečima: „Smatrao je da je sâm cilj analize uspostavljanje veze ega i šire psihe, učvršćivanje ose ego-Sopstvo.” U svom poslednjem intervjuu pred smrt, u razgovoru sa Lorensom Džafom, Edindžer je potvrdio da Anatomiju psihe, u kojoj proučava niz od sedam osnovnih alhemijskih operacija i tumači njihove paralele u psihoterapijskom iskustvu i procesu individuacije, smatra svojim najoriginalnijim doprinosom analitičkoj psihologiji.

Sadržaj  >> PDF

Boris Sirilnik je istaknuti francuski neuropsihijatar i profesor na Univerzitetu u Tulonu. Napisao je više knjiga koje su naišle na izuzetan prijem i koje su prevedene na brojne jezike. Pominjemo samo neke: Sreća u nesreći, Ružni pačići, O telu i duši, Govoriti o ljubavi na rubu ponora. 
Poznat je kao tvorac koncepta rezilijencije. Rezilijencija nije nekakav put ka uspehu, već borba deteta kojeg su gurnuli u naručje smrti, a ono je ipak pronašlo način da se suprotstavi i nastavi život. Film, dakle, ne počinje nekim neuspehom, već je reč o nepredvidivim događajima, neobičnim i često romanesknim rešenjima problema sa kojima se suočava glavni junak.
Stvaranje „priče o sebi” ispunjava prazninu koja ometa stvaranje identiteta. Stvarajući sliku daje se unutrašnja povezanost događajima, zaceljuje se rana koja se pretrpela bez sopstvene krivice, dakle neka strašna nepravda. Priča nije povratak u prošlost, ona je izmirenje sa samim sobom.
Boris Sirilnik je predstavio životne puteve više dece iz različitih kultura, a koja su pretrpela neku veliku traumu, dece koju drugi obično nazivaju „strašilima”. On je postao u neku ruku njihov „biograf”. Prikazao je kako su ta deca uspela da prevaziđu teške muke i žive rane, čime su stekla snagu potrebnu za novi, ispunjen život.

Sadržaj  >> PDF

Boris Sirilnik je naučnik svetskog glasa, jedan je od najistaknutijih francuskih neurologa, psihijatara, etologa i psihoanalitičara.

U knjizi O telu i duši Sirilnik je napisao: „Kada želi da bude srećan, čovek ne sme po svaku cenu izbegavati nesreću. Bolje bi bilo da pokuša da je nekako savlada.” Ovim stavom Sirilnik sažima glavne stavove koje izlaže. A oni nipošto nisu proizvoljni, već su zasnovani na najnovijim naučnim istraživanjima funkcionisanja mozga koja se obavljaju uz pomoć skenera, magnetne rezonance i najsavremenijih dostignuća hemije. Sirilnik pokazuje da je čovekova sposobnost da bude srećan proizvod genetske uslovljenosti, ali i socijalnog polja u kojem se nalazi. Ključ za osećanje sreće je duševni otpor, kojim ljudi mogu prevladati životne krize, kao i teške bolesti, te bespomoćnost koju osećaju kada izgube posao, a čak i gubitak najdražih osoba. Pomoću brojnih primera iz svoje prakse, autor objašnjava kako ljudi uz pomoć sposobnosti koja se može steći, mogu ukloniti patnju i svoj život ponovo uzeti u sopstvene ruke.

Sadržaj  >> PDF