knjigica    AUTORI

 

ANDREJ BITOV

Andrej Bitov (1937, Peterburg) rođen je u porodici arhitekte, odrastao na Peterburškoj strani. Njegove prve uspomene vezane su za ratnu zimsku blokadu 1941–1942. Zatim je usledila evakuacija – Ural, Taškent, od kada i odbrojava svoja „putovanja“ koja traju do današnjeg dana. Bitov se sa porodicom vraća u Peterburg 1944. Završio je 1962. Rudarsko- geološki institut. Jedno vreme je radio u geološkim ekspedicijama kao bušač. U časopisima je počeo da objavljuje 1959.

Roman Puškinski dom nije mogao da ugleda svetlost dana u Rusiji sve do kraja osamdesetih godina. Od 1973. objavljeno je u časopisima samo nekoliko odlomaka iz Puškinskog doma. Pojedine prozne celine objavljene su kao ciklus u zbirci „Čovekovi dani“ (1976) pod naslovom Mladi Odojevcev, junak romana. Kod nas je objavljen izbor iz tog zbornika pod naslovom Nevoljena Albina (Beograd, Prosveta, 1982). Integralni tekst romana Puškinski dom na ruskom jeziku objavljen je prvi put u izdanju Ardis, Ann Arbor, SAD, 1978. Bitov je 1979. bio jedan od autora i pokretača zabranjenog almanaha „Metropolj“ (objavljenog nešto kasnije u SAD).

U predgovoru jednoj knjizi Bitova V. Panova je napisala: „...izoštrena misao, umetnička pronicljivost, živi interes prema unutrašnjem životu čovekovom“. Konzervativno raspoloženim kritičarima u njegovim delima nedostaje socijalni prilaz i jasno izražena pozicija, zameraju mu apstraktno psihologiziranje i privrženost etičkim principima koji ne zavise od socijalnih principa i nisu njima uslovljeni.

Svojevrsnost i nezavisnost Bitovljevog talenta ogleda se u putopisnoj prozi (Sedam putovanja, 1976), gde ličnost putnika-posmatrača, sa svojim analitičkim razmišljanjima, ima kudikamo važniju ulogu od objekta posmatranja. Bitov je u romanu Puškinski dom pokušao sveobuhvatno da osmisli svet sa pozicija čoveka u Sovjetskom Savezu, a istovremeno je otvorio temu nastavljanja ruske književne tradicije. Stvaralaštvo Bitova odražava i zapadnoevropski uticaj ispoljen u onim traganjima usmerenim na obnavljanje pripovedačkog manira i na pokušaj oslobađanja od tradicije ruske književnosti.

Bitov je svoj roman označio kao „roman-muzej“ istakavši i potrebu korišćenja „ambalaže“ stvorene pre njega. On nas uverava da pod „svodovima Puškinskog doma“ prati muzejsku tradiciju koristeći interferencije i ponavljanja, a kaže i da se zapravo raduje zbog svoje unutrašnje zavisnosti. Roman ima prolog koji je, po romanu Černiševskog, naslovljen „Šta da se radi?“ i tri dela: dva su naslovljena prema romanima Turgenjeva i Ljermontova – „Očevi i deca“ i „Junak naših dana“. Naslov trećeg dela ironično parafrazira naziv Puškinove poeme „Bronzani jahač“ – „Bedni jahač“. Ostala poglavlja imaju naslov: „Maskarada“, „Dvoboj“, „Okom nevidljivi demoni“. U Bitovljevom romanu očigledne su konstrukcije i montaže: mnogobrojni citati, ubačene novele, umetnuti autorovi kurzivni delovi, grafički prikazi odnosa likova...

Puškinski dom je uneo znatne inovacije u kanonizovane modele savremene ruske proze. Autor se poslužio modelom realističkog romana, kako bi izvršio potpunu destrukciju tog modela. Za razliku od mnogih drugih savremenih ruskih autora koji su želeći da izbegnu koncept socijalističkog realizma, stvarali dela proširene tematike i izmenjenog ideološkog predznaka, Bitov stvara roman otvorene i neobavezne književne strukture. Njegov postupak se ogleda u ponavljanju motiva, interpolaciji istih segmenata u različite strukture, slobodnoj montaži fragmenata, autocitiranju, slobodnom skraćivanju, menjanju tekstova i naslova dela i u postupku fragmentacije celovite strukture.

Puškinski dom nije roman karaktera, nije to ni roman o vremenu, to je, u prvom redu, roman o romanu. I baš je to ono što ovo delo čini specifično i radikalno novim, naročito ako se ima na umu kontekst u kome je nastalo. Na ovom planu ogleda se veza Bitova sa ruskom avangardnom prozom A. Belog, B. Piljnjaka i dr. s odgovarajućim kretanjima u američkoj i evropskoj prozi sedamdesetih godina, a isto tako i veza s Vladimirom Nabokovim. Modelom ovog romana Bitov se približava formi onih romana XX veka koje karakteriše razmišljanje o romanu (A. Žid, američki „self-reflexive“ roman).

Među poznata dela Bitova spadaju i Letovalište (1967), Apotekarsko ostrvo (1968), Način života (1972), Oduzimanje zeca (1992), Dva čoveka (1994).

Lidija Subotin

 

Nova izdanja

  tito_korice  istorija_srpskog_naroda_korice

  pre_kraja_korice  oluja_korice

  iz_spiskova_korice  dnevni_red_korce

  zapecaceno_vreme_korice  sjaj_u_tavi_korice

  sonnenschein_korice  istorija_americke_knjizevnosti_korice

  srecni_korice  martirologijum_korica

  dnevnik_o_gusteraci_korice  novosadski_dnevnik_korice

  rusija_zapad_korica  teorija_komunikativnog_deolovanja_korica_i

  rekvijem_korica  lenjin_korice

  divotnice_korice  busola_korice

  fenomenologija_korice  zene_i_rad_korice

  korpuskularna_filozofija_korice  da_se_ne_izgubis_u_kraju_korice

  filozofije_rata_korice  slikar_korice

  globalna_nejednakost_korica velika_podela_korica

Video-arhiva

Predrag Slijepčević
PRIMATI, POJEDINCI I POHLEPNICI
(d)evolucija u tri pokretne slike
Iz emisije "Tako stoje stvari",
emitovane na RTS-u 1,
utorak, 16. maj 2018,
emisiju pripremili  Zoran Stanojević
i Svetlana Arsić 
Isečak možete pogledati ovde...

Emanuel Ruben: Snežna linija
Iz emisije "Pitanje za razmišljanje",
emitovane na RTV-u 1,
utorak, 3. april 2018,
pripremila Milica Vukmanović
Isečak možete pogledati ovde...

Emanuel Ruben: Snežna linija
Iz emisije „Kulturni dnevnik”,
emitovane na RTS-u 1,
petak, 30. mart 2018,
pripremila Slađana Simić Jakuš.
Isečak možete pogledati ovde...

Radoslav Petković:
Kolumbovo jaje

Iz emisije "Art-erija",
emitovane na RTV-u 1,
utorak, 12. decembar 2017,
pripremio Marko Jakovljev.
Isečak možete pogledati ovde...

Karlos Fuentes:
Zakopano ogledalo.

Razmišljanja o Španiji i Americi
Iz emisije „Kulturni centar”,
emitovane na RTS-u 2,
sreda, 6. decembar 2017,
pripremila Jasmina Vrbavac
Isečak možete pogledati ovde...

Radoslav Petković:
Kolumbovo jaje

Iz emisije "Tako stoje stvari",
emitovane na RTS-u 1,
petak, 24. novembar 2017,
o knjizi razgovarale
Sanja Dragićević Babić
i Vesna Jovanović.
Isečak možete pogledati ovde...

Radoslav Petković:
Kolumbovo jaje

Iz emisije "Kulturni centar",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 1. novembar 2017,
sa autorom razgovarala
Marija Nenezić.
Isečak možete pogledati ovde...

Sajam knjiga u Beogradu
Iz emisije "62. Međunarodni
sajam knjiga u Beogradu",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 30. oktobar 2017,
pripremila Vojka Pajkić Đorđević.
Isečak možete pogledati ovde...

Jurij Lotman: Besede o
ruskoj kulturi,
iz emisije "Kulturni dnevnik",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 9. avgust 2017,
pripremila Vojka Pajkić Đorđević.
Isečak možete pogledati ovde...

Audio-arhiva

audio_rack

Predrag Slijepčević:
Svetac i grešnik.
Kako zloupotrebljavamo nauku
i budućnost čovječanstva
Iz emisije  ,,Stepenik”,
Emitovane na
Radio Beogradu 2,
Subota, 12. maj 2018,
Autor emisije:
Svetlana Jajić
Isečak možete pogledati ovde...

Emanuel Ruben:
Snežna linija
Iz emisije „Čitač”,
emitovane na Radio Beogradu 2,
utorak, 3. april 2018,
urednik i autor
Dragana Kovačević.
(o Rubenu se govori između
00:35 i 00:53; 01:36 i 16:05)
Isečak možete pogledati ovde...

Karlos Fuentes:
Zakopano ogledalo.
Razmišljanja o Španiji
i Americi
Iz emisije "U prvih pet
– kulturni događaj nedelje",
emitovane na Radio Beogradu 2,
utorak, 19. novembar 2017,
urednik i autor
Sanja Milić.
(o Fuentesu se govori između
47:39 i 55:42)
Isečak možete pogledati ovde...

Bualem Sansal:
"2084. Kraj sveta"
Iz emisije "Čitač",
emitovane na Radio Beogradu 2,
utorak, 9. maj 2017,
urednik i autor
Dragana Kovačević
Isečak možete pogledati ovde...

Mirko Magarašević:
“Antologija srpske
erotske poezije”
Iz emisije "Klub 2",
emitovane na Radio Beogradu 2,
ponedeljak, 8. maj 2017,
emisiju vodi
urednica Meliha Pravdić.
Isečak možete pogledati ovde...