knjigica    AUTORI

 

 

BORIS ALEKSANDROVIČ RIBAKOV

 

Boris Aleksandrovič Ribakov (1908–2001) bio je najveći ruski arheolog i istoričar XX veka, od 1958. član Akademije nauka SSSR-a, a od 1991. Ruske akademije nauka, nosilac ordena „Heroj socijalističkog rada” i dobitnik prestižne nagrade akademika B. D. Grekova, počasni član Češke, Poljske i Bugarske akademije nauka, zaslužni profesor Moskovskog državnog univerziteta „M. V. Lomonosov” (MGU), doktor istorijskih nauka i počasni doktor Jagelonskog univerziteta u Krakovu.

Autor je značajnih monografija koje su imale velik uticaj na formiranje ukupne koncepcije istorije Rusije, kao što su Radimiči (1932), Zanati stare Rusije (1948), Starine Černigova (1949), Stara Rusija. Predanja. Biljine. Letopisi (1963), Prvi vekovi ruske istorije (1964), Datirani ruski natpisi iz perioda od XI do XIV veka (1964), Ruska primenjena umetnost od X do XIII veka (1971), Slovo o Igorovom pohodu i njegovi savremenici (1971), Ruski letopisci i autor „Slova o Igorovom pohodu” (1972), Ruske karte Moskovije XV i početka XVI veka (1974), Herodotova Skitija. Istorijsko-geografska analiza (1979), Paganstvo Starih Slovena (1981), Kijevska Rusija i ruske kneževine od XII do XIII veka (1982), Paganstvo Stare Rusije (1987), Petar Borislavič. Potraga za autorom „Slova o Igorovom pohodu” (1991), Strigolnici. Ruski humanisti XIV veka (1993). Objavio je i Zbornik naučnih radova Iz istorije kulture Stare Rusije (1984), naučnopopularnuknjigu Prvi vekovi ruske istorije (1984) i više od 400 članaka, recenzija, kao i važne delove školskih i univerzitetskih udžbenika.

Ribakov je detaljno istraživao staroruske letopise i identifikovao autore pojedinih letopisnih fragmenata. Pažljivo je analizirao originalna svedočenja istoričara XVIII veka V. N. Tatiščeva i došao do zaključka da ona govore o realnim zbivanjima i da Tatiščev nije „falsifikovao” istoriju. Izneo je i smelu hipotezu po kojoj je Slovo o Igorovom pohodu napisao kijevski boljar Petar Borislavič. Dokazao je da je znameniti mislilac i publicista XII i početka XIII veka Danilo Zatočnik bio kneževski letopisac na dvoru velikog kneza Vsevoloda zvanog Veliko Gnezdo i njegovog sina Konstantina.

Ribakov je u velikoj meri proširio hronološke okvire „slovenskog sveta”. Izneo je snažne argumente u korist pretpostavke da su pretke Slovena predstavljali pojedini skitski narodi koji su naseljavali priobalje Crnog mora još u vreme „oca istorije” Herodota (V vek p. n. e.). U knjizi Kijevska Rusija i ruske kneževine od XII do XIII veka Ribakov vraća početke istorije Slovena još dalje u prošlost, datirajući ih u XV vek p. n. e., mada savremena nauka koja se bavi istorijom Slovena vidi Protoslovene na obalama Dunava još hiljade godina ranije. Čitavog života držao se patriotskih, antinormanističkih ideja. Po rečima L. S. Klejna, bio je „ne samo patriota nego, bez sumnje, i ruski nacionalista… ultrapatriota – sklon da vatreno preuveličava istinska dostignuća i preimućstva ruskog naroda u odnosu na ostale”. Tako je, između ostalog, Ribakov bio duboko ubeđen u autohtonost slovenskog stanovništva na teritoriji današnje Ukrajine, povezujući Slovene sa Skitima, pa čak i nosiocima tripoljske kulture.

Svoj naučni rad kao arheolog otpočeo je na iskopinama kurgana Vjatiča u Podmoskovlju. Organizovao je arheološke ekspedicije velikih razmera u Moskvi, Novgorodu Velikom, Zvenjigorodu, Černigovu, Perejaslavlju Ruskom, Belgorodu Kijevskom, Tmutarakanu, Putivlju, Aleksandrovu i na mnogim drugim mestima. U potpunosti je iskopao staroruske zamkove Ljubeč i Vitičev, na osnovu čega je urađena rekonstrukcija izgleda staroruskih manjih gradova.

Više od 60 godina radio je na Istorijskom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta „M. V. Lomonosov” (MGU), gde je od 1939. do 1943. bio docent, od 1943. – profesor, od 1950. do 1952. dekan, a od 1953. do 1962. šef Katedre za otadžbinsku istoriju iz doba feudalizma, da bi poslednje godine svog života proveo kao počasni profesor MGU. Hiljade studenata slušalo je njegova predavanja, nekoliko desetina magistara i doktora smatra ga svojim učiteljem. Milioni učenika i hiljade studenata širom Rusije istoriju su učili po njegovim udžbenicima.

Od 1952. do 1954. bio je prorektor MGU, 40 godina je bio na čelu Instituta arheologije i direktor Instituta istorije Ruske akademije nauka. Za svoj plodotvorni naučnoistraživački i pedagoški rad više puta je nagrađivan u Rusiji i inostranstvu.

 

Nova izdanja

  dnevnik_o_gusteraci_korice  pre_kraja_korice

  svetac_i_gresnik_korice  novosadski_dnevnik_korice

  srecni_korice  sjaj_u_tavi_korice

  sta_je_kritika_korica  teorija_komunikativnog_deolovanja_korica_i

  moralni_kontraktualizam_korice  od_budima_korice

  zakopano_ogledalo_korice  martirologijum_korica

  kako_su_ziveli_vizantijci_korice  dan_odlaganja_korice

  rusija_zapad_korica  besede_o_ruskoj_kulturi_korice

  rekvijem_korica  o_mitovima_u_psihologiji_korice

  isceliti_zive_korice  busola_korice

  religija_i_drustvo_korice  zene_i_rad_korice

  balkanska_lepotica_korice  tit_korica

  2084_korica  da_se_ne_izgubis_u_kraju_korice

  globalna_nejednakost_korica velika_podela_korica

Video-arhiva

Predrag Slijepčević
PRIMATI, POJEDINCI I POHLEPNICI
(d)evolucija u tri pokretne slike
Iz emisije "Tako stoje stvari",
emitovane na RTS-u 1,
utorak, 16. maj 2018,
emisiju pripremili  Zoran Stanojević
i Svetlana Arsić 
Isečak možete pogledati ovde...

Emanuel Ruben: Snežna linija
Iz emisije "Pitanje za razmišljanje",
emitovane na RTV-u 1,
utorak, 3. april 2018,
pripremila Milica Vukmanović
Isečak možete pogledati ovde...

Emanuel Ruben: Snežna linija
Iz emisije „Kulturni dnevnik”,
emitovane na RTS-u 1,
petak, 30. mart 2018,
pripremila Slađana Simić Jakuš.
Isečak možete pogledati ovde...

Radoslav Petković:
Kolumbovo jaje

Iz emisije "Art-erija",
emitovane na RTV-u 1,
utorak, 12. decembar 2017,
pripremio Marko Jakovljev.
Isečak možete pogledati ovde...

Karlos Fuentes:
Zakopano ogledalo.

Razmišljanja o Španiji i Americi
Iz emisije „Kulturni centar”,
emitovane na RTS-u 2,
sreda, 6. decembar 2017,
pripremila Jasmina Vrbavac
Isečak možete pogledati ovde...

Radoslav Petković:
Kolumbovo jaje

Iz emisije "Tako stoje stvari",
emitovane na RTS-u 1,
petak, 24. novembar 2017,
o knjizi razgovarale
Sanja Dragićević Babić
i Vesna Jovanović.
Isečak možete pogledati ovde...

Radoslav Petković:
Kolumbovo jaje

Iz emisije "Kulturni centar",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 1. novembar 2017,
sa autorom razgovarala
Marija Nenezić.
Isečak možete pogledati ovde...

Sajam knjiga u Beogradu
Iz emisije "62. Međunarodni
sajam knjiga u Beogradu",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 30. oktobar 2017,
pripremila Vojka Pajkić Đorđević.
Isečak možete pogledati ovde...

Jurij Lotman: Besede o
ruskoj kulturi,
iz emisije "Kulturni dnevnik",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 9. avgust 2017,
pripremila Vojka Pajkić Đorđević.
Isečak možete pogledati ovde...

Audio-arhiva

audio_rack

Predrag Slijepčević:
Svetac i grešnik.
Kako zloupotrebljavamo nauku
i budućnost čovječanstva
Iz emisije  ,,Stepenik”,
Emitovane na
Radio Beogradu 2,
Subota, 12. maj 2018,
Autor emisije:
Svetlana Jajić
Isečak možete pogledati ovde...

Emanuel Ruben:
Snežna linija
Iz emisije „Čitač”,
emitovane na Radio Beogradu 2,
utorak, 3. april 2018,
urednik i autor
Dragana Kovačević.
(o Rubenu se govori između
00:35 i 00:53; 01:36 i 16:05)
Isečak možete pogledati ovde...

Karlos Fuentes:
Zakopano ogledalo.
Razmišljanja o Španiji
i Americi
Iz emisije "U prvih pet
– kulturni događaj nedelje",
emitovane na Radio Beogradu 2,
utorak, 19. novembar 2017,
urednik i autor
Sanja Milić.
(o Fuentesu se govori između
47:39 i 55:42)
Isečak možete pogledati ovde...

Bualem Sansal:
"2084. Kraj sveta"
Iz emisije "Čitač",
emitovane na Radio Beogradu 2,
utorak, 9. maj 2017,
urednik i autor
Dragana Kovačević
Isečak možete pogledati ovde...

Mirko Magarašević:
“Antologija srpske
erotske poezije”
Iz emisije "Klub 2",
emitovane na Radio Beogradu 2,
ponedeljak, 8. maj 2017,
emisiju vodi
urednica Meliha Pravdić.
Isečak možete pogledati ovde...