knjigica    AUTORI

 

 

FELIKS LUNA, PRIJATELJSKI GLAS ARGENTINSKE ISTORIJE

 

Argentinski istoričar Feliks Luna (Felix Luna) rođen je 1925. godine u Buenos Ajresu. Završio je Pravni fakultet na tamošnjem Nacionalnom univerzitetu, ali se čitavog života bavio pisanjem i pripovedanjem istorije, vođen potrebom da što bolje upozna svoju zemlju i ljude u njoj. Istorija ga je privukla još u ranom detinjstvu, kada mu je baba po ocu neumorno pričala anegdote o Argentinskom građanskom ratu (1814‒1880). Formiranju njegove ličnosti doprineo je i deda po majci, vredni trgovac koji ga je naučio da ceni životne vrednosti i da se rano osamostali. Bio je veoma mlad kada ga je privukla politika; aktivno je učestvovao u opozicionim aktivnostima, čak se približio ideologiji političara i budućeg predsednika Argentine Artura Frondisija (Arturo Frondizi, 1908‒1995), ali nikada nije pripadao gerili. Njegova prva biografska dela, plod istraživanja arhivskih dokumenata i intervjua, bila su posvećena dvojici radikalskih predsednika: Ipolitu Irigojenu (Hipolito Yrigoyen, 1852‒1933) i Marselu Torkuatu de Alvearu (Marcelo Torcuato de Alvear, 1868‒1942), a nastala su pod uticajem engleskog pisca i istoričara Litona Strejčija (Lytton Strachey, 1880‒1932), tvorca romansirane biografije. Pisao je o ljudima i pojavama koji su obeležili argentinsku povest, među kojima se izdvajaju dela Yrigoyen (Irigojen, 1954, Nagrada Nacionalne uprave za kulturu); Los Caudillos (Lideri, 1966), jedna od prvih knjiga s kojom je postigao veći uspeh; El 45 (1945, 1968), njegov prvi bestseler i knjiga koja će mu doneti nacionalnu slavu; Breve historia de los argentinos (Kratka istorija Argentinaca, 1993), koja je doživela veliku popularnost na engleskom i francuskom jeziku; Historia integral de los argentines 308 Kratka istorija Argentinaca (Celokupna istorija Argentinaca, 1994‒1998), kapitalno delo u deset tomova. Bogat opus Feliksa Lune obuhvata biografije, eseje, monografije, zbirke priča, istorijske romane, pesme, stihove za muzičke komade, intervjue i novinske članke. Luna je pokrenuo i bio direktor veoma uticajnog časopisa Todo es Historia (Sve je istorija, 1967), koji u kontinuitetu izlazi već gotovo pola veka. Predavao je Istoriju pravnih institucija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Buenos Ajresu (1963‒1976), Istoriju savremene Argentine na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Belgranu (1967‒1986), Istoriju Argentine na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu u Salvadoru (1977). Bavio se novinarstvom, sarađivao sa brojnim dnevnim novinama i časopisima širom Argentine i vodio radijske i televizijske emisije posvećene istoriji. Značajno je doprineo i argentinskoj muzici, kao tvorac stihova za nekoliko komada kompozitora i pijaniste Arijela Ramiresa (Ariel Ramirez, 1921‒2010), među kojima su Misa Criolla (1963), Los Caudillos (1966), Mujeres argentinas (1968, čijem velikom uspehu je doprinela i vrsna argentinska pevačica Mersedes Sosa, muzička zvezda sa nadimkom „Glas Amerike“) i Cantata Sudamericana (1971). Okušao se i kao pisac fikcije, a za pripovetku La fusilacion dobio je Prvu nagradu nacionalne Uprave za kulturu za najbolju kostumbrističku priču (1957). Dobitnik je brojnih priznanja tokom svoje duge karijere, među kojima su Orden zasluga Francuske (1988), Peruanski orden Sunca (1990), Povelja za zaslužnog građanina Buenos Ajresa (1996), titula počasnog doktora nauka Univerziteta u Belgranu (2003); Nagrada Instituta za javno mnjenje za 1945 (1968), Druga nagrada grada Buenos Ajresa za delo Los Caudillos (1970), Srebrna medalja časopisa Esquiu za širenje istorijskih tema (1984), Nagrada Konex za istoriju i folklor (1985) i druge. Bio je aktivni član Nacionalne akademije za istoriju (1992), Nacionalne akademije za humanističke nauke i politiku (1998) Feliks Luna, prijateljski glas argentinske istorije 309 i Nacionalne akademije za novinarstvo (2000), kao i gradski sekretar za kulturu u Buenos Ajresu između 1986. i 1989. Preminuo je u argentinskoj prestonici, 5. novembra 2009. Knjige Feliksa Lune nisu plod klasičnih akademskih istraživanja. Njihovoj širokoj recepciji umnogome je doprineo autorov osoben odnos prema čitaocu, odnosno njegovo nastojanje da to što piše svako razume. S druge strane, intelektualna vrednost lika i dela Feliksa Lune počiva na profesionalnoj britkosti njegovog štiva zasnovanog na širokoj humanističkoj kulturi i temeljnom obrazovanju. Luna je bio veliki zaljubljenik u istoriju svoje zemlje, čovek snažne inteligencije i spisateljske elegancije. On je svojoj zemlji, a time i čitavom svetu, ostavio u nasleđe poruku koja upućuje na pomirenje, optimizam i toleranciju kao model života i društva. Tvrdio je da je istorija način razmišljanja o zemlji na osnovu njene prošlosti. Tokom čitave karijere obilazio je svoju domovinu i na osoben način govorio o argentinskoj povesti na univerzitetima, u gradskim kućama, po klubovima ili na skromnim seoskim tribinama. Lunina istorijska proza jedinstvena je po tome što iz nje izvire naklonost prema materiji o kojoj govori, temeljno poznavanje činjenica, umeće pripovedanja i razmišljanje o čitaocu kojem je namenjena. Upravo takvim, jedinstvenim pristupom formi i sadržini svojih dela i govora stekao je učenike, prijatelje i popularnost širom zemlje. Među Luninim delima kritičari naročito izdvajaju tri: dragocen dokument o korenima peronizma 1945, trotomnu studiju o oba predsednička mandata Huana Perona Peron y su tiempo (Peron i njegovo vreme, 1984‒1986) i romansiranu biografiju generala Hulija Roke (Julio Roca, 1843‒1914), dvostrukog predsednika Argentine i osnivača moderne zemlje pod nazivom Soy Roca (Ja sam Roka, 1989). Jedna od najpopularnijih knjiga koje je napisao, Breve historia de los argentinos (Kratka istorija Argentinaca, 1993), prvi put se pojavljuje u prevodu na srpski jezik, obogaćena pojašnjenjima koja će našem čitaocu olakšati razumevanje ključnih pojava, ljudi 310 Kratka istorija Argentinaca i događaja u povesti najjužnije latinoameričke zemlje. Uvodnom beleškom u knjizi o argentinskom narodu i njegovim vođama, Luna naglašava njen kolokvijalni registar i obraća se čitaocu kao da razgovara s njim oči u oči, kao da njemu lično pripoveda jednostavnim jezikom i prijateljskim tonom. Od osnivanja Buenos Ajresa do drugog pada Huana Perona (Juan Peron, 1895‒1974), Luna odslikava istorijske događaje značajne za određeni istorijski trenutak, ali i za razumevanje savremene Argentine. Osobenim kombinovanjem saznanja o prošlosti i svog prefinjenog pripovedačkog stila, u Kratkoj istoriji Argentinaca Feliks Luna nam predočava jedan od najvećih problema hispanoameričkog čoveka: njegovo neprestano traganje za nacionalnim i ličnim identitetom.

Bojana Kovačević Petrović

 

Nova izdanja

  teorija_komunikativnog_deolovanja_korica_i  rekvijem_korica

  kolumbovo_jaje_korica  put_u_juce_korice

  dzihad_i_smrt_korice  blaze_pesme_korice

  o_mitovima_u_psihologiji_korice  od_budima_korice

  zakopano_ogledalo_korice  martirologijum_korica

  kako_su_ziveli_vizantijci_korice  siroka_vrata_korice

  rusija_zapad_korica  besede_o_ruskoj_kulturi_korice

  kavaljer_svetog_duha_korice  snezna_linija_korice

  isceliti_zive_korice  busola_korice

  religija_i_drustvo_korice  za_sporazum_korice

  balkanska_lepotica_korice  tit_korica

  2084_korica  da_se_ne_izgubis_u_kraju_korice

  globalna_nejednakost_korica velika_podela_korica

  popravljac_ogledala_korica  metafizika_prirode_korice

Video-arhiva

Jurij Lotman:
Besede o ruskoj kulturi
Iz emisije "Kulturni dnevnik",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 9. avgust 2017,
pripremila Vojka Pajkić Đorđević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Matijas Enar: romani Zona i Busola
Iz emisije "Savremeni svetski pisci",
emitovane na RTS-u 2,
sreda, 2. novembar 2016,
urednik i autor  Neda Valčić Lazović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Patrik Modijano:
Izabrana dela Patrika Modijana

Iz emisije "Metropolis",
emitovane na RTS-u 2,
četvrtak, 4. decembar 2014,
urednik Neda Valčić Lazović,
o romanima Patrika Modijana
govori Mića Vujičić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča
Iz emisije "Ćirilica",
emitovane na TV "Happy",
ponedeljak, 7. 4. 2014,
autor i voditelj: Milomir Marić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča
Iz emisije "Folder kultura",
emitovane na RTV-u 1,
13. februara 2014,
autorka: Nada Zorić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča
Iz emisije "Kulturni dnevnik",
emitovane na RTS-u 1,
urednice: Neda Valčić Lazović
i Marija Miljević Rajšić,
voditeljka: Irina Ivić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča,
Iz emisije "Nivo 23",
emitovane na Studiju B,
27. januara 2014,
autor Velja Pavlović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mirko Magarašević:
Srpska kritička poezija,
Iz emisije "Beokult",
emitovane na RTS-u 2,
13. novembra 2013,
urednica Marija Nenezić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mirko Magarašević:
Turska pisma,
Iz emisije "Nivo 23",
emitovane na Studiju B, 3. 12. 2012,
autor Velja Pavlović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Žaneta Đukić Perišić:
Pisac i priča. Stvaralačka
biografija
Ive Andrića
Iz emisije "Vilimon u 5", emitovane
na Studiju B, autor: Biljana Vilimon
Isečak možete pogledati ovde...

 

Žaneta Đukić Perišić:
Pisac i priča. Stvaralačka
biografija Ive Andrića

Iz emisije "Savremeno tumačenje
srpske istorije"emitovane na
Drugom programu RTS-a,
4. marta 2013. u 22.55,
urednik Nevena Todorović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Elizabet Rudinesko:
Porodica u rasulu

Iz emisije „Metropolis”
emitovane na
Drugom programu RTS
7. marta 2013. u 20.30 h,
autor Nada Blagojević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mira Popović: Harmonija
Iz emisije „Metropolis”
emitovane na
Drugom programu RTS
13. 09. 2012. u 20.30 h.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Isak Njutn: Matematički principi
prirodne filozofije

Iz emisije „Dijalog kultura”
emitovane na
RTV - Radio Novi Sad; 12. 08. 2012.
Sa Milicom Pavkov Hrvojević
razgovarala Drenka Dobrosavljević,
autorka i urednica emisije
Isečak možete pogledati ovde...

 

Slavoj Žižek:
U odbranu izgu
bljenih stvari
Iz emisije Metropolis, RTS, autor
Nada Blagojević, 15. 12. 2011.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Bojana Stojanović Pantović:
Rasponi modernizma

Iz emisije Vavilon, RTS, 25. 10. 2011.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Otfrid Hefe:
Umijeće življenja i moral

Iz emisije Metropolis, RTS,
autor Nada Blagojević, 21. 07. 2011.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Sa predavanja Borisa Sirilnika
(Boris Cyrulnik), Beograd 2011.
Intervju vodila Nada Blagojević za
emisiju "Filozofski vrtovi" RTS-a.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Slavoj Žižek:
Ispitivanje realnog
Novi Sad, 21. 3. 2008.
Isečak možete pogledati ovde...

Audio-arhiva

audio_rack

 

Bualem Sansal: "2084. Kraj sveta"
Iz emisije "Čitač",
emitovane na Radio Beogradu  2,
utorak, 9. maj 2017,
urednik i autor  Dragana Kovačević
Isečak možete poslušati ovde...

 

Mirko Magarašević: “Antologija srpske erotske poezije”
Iz emisije "Klub 2",
emitovane na Radio Beogradu 2,
ponedeljak, 8. maj 2017,
emisiju vodi urednica Meliha Pravdić.
Isečak možete poslušati  ovde...

 

Toma Piketi:
Kapital u XXI veku
Iz emisije "Dijalog kultura",
emitovane na RTV-u,
nedelja, 1. 4. 2015,
autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Zoran Kovačević:
Susret i sukob sa naukom
Iz emisije "Dijalog kultura", II deo
emitovane na RTV-u,
nedelja, 11. 01. 2014,
autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Zoran Kovačević:
Susret i sukob sa naukom
Iz emisije "Dijalog kultura", I deo
emitovane na RTV-u,
nedelja, 28. 12. 2014,
autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Dalibor Petrović:
Društvenost u doba interneta
Iz emisije "Dijalog kultura", I deo,
emitovane na RTV-u,
nedelja, 5. 10. 2014.
autor i voditelj: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Dalibor Petrović:
Društvenost u doba interneta
Iz emisije "Dijalog kultura", II deo,
emitovane na RTV-u,
nedelja, 19. 10. 2014.
autor i voditelj: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Nebojša Majstorović:
Korupcija. Uzroci,
ekspanzija i intervencija

Iz emisije "Dijalog kultura"
emitovane na RTV-u 2. februara 2014.
Sa Nebojšom Majstorovićem
razgovarala Drenka Dobrosavljević,
autorka i urednica emisije.
Isečak možete čuti ovde...

 

Nataša Polovina: Topos putovanja
u srpskim biografijama XIII veka,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
25. 02. 2011. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Mileta Jakšić: Iz moje beležnice,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
29. 10. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Milan Savić: Prilike
iz moga života,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
06. 10. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Katarina Šturceneger: Srbija u
Evropskom ratu 1914-1915,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
02. 07. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Svetlana Tomin: Knjigoljubive
žene srpskog srednjeg veka,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
12. 05. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...