knjigica    AUTORI

 

 

FELIKS LUNA, PRIJATELJSKI GLAS ARGENTINSKE ISTORIJE

 

Argentinski istoričar Feliks Luna (Felix Luna) rođen je 1925. godine u Buenos Ajresu. Završio je Pravni fakultet na tamošnjem Nacionalnom univerzitetu, ali se čitavog života bavio pisanjem i pripovedanjem istorije, vođen potrebom da što bolje upozna svoju zemlju i ljude u njoj. Istorija ga je privukla još u ranom detinjstvu, kada mu je baba po ocu neumorno pričala anegdote o Argentinskom građanskom ratu (1814‒1880). Formiranju njegove ličnosti doprineo je i deda po majci, vredni trgovac koji ga je naučio da ceni životne vrednosti i da se rano osamostali. Bio je veoma mlad kada ga je privukla politika; aktivno je učestvovao u opozicionim aktivnostima, čak se približio ideologiji političara i budućeg predsednika Argentine Artura Frondisija (Arturo Frondizi, 1908‒1995), ali nikada nije pripadao gerili. Njegova prva biografska dela, plod istraživanja arhivskih dokumenata i intervjua, bila su posvećena dvojici radikalskih predsednika: Ipolitu Irigojenu (Hipolito Yrigoyen, 1852‒1933) i Marselu Torkuatu de Alvearu (Marcelo Torcuato de Alvear, 1868‒1942), a nastala su pod uticajem engleskog pisca i istoričara Litona Strejčija (Lytton Strachey, 1880‒1932), tvorca romansirane biografije. Pisao je o ljudima i pojavama koji su obeležili argentinsku povest, među kojima se izdvajaju dela Yrigoyen (Irigojen, 1954, Nagrada Nacionalne uprave za kulturu); Los Caudillos (Lideri, 1966), jedna od prvih knjiga s kojom je postigao veći uspeh; El 45 (1945, 1968), njegov prvi bestseler i knjiga koja će mu doneti nacionalnu slavu; Breve historia de los argentinos (Kratka istorija Argentinaca, 1993), koja je doživela veliku popularnost na engleskom i francuskom jeziku; Historia integral de los argentines 308 Kratka istorija Argentinaca (Celokupna istorija Argentinaca, 1994‒1998), kapitalno delo u deset tomova. Bogat opus Feliksa Lune obuhvata biografije, eseje, monografije, zbirke priča, istorijske romane, pesme, stihove za muzičke komade, intervjue i novinske članke. Luna je pokrenuo i bio direktor veoma uticajnog časopisa Todo es Historia (Sve je istorija, 1967), koji u kontinuitetu izlazi već gotovo pola veka. Predavao je Istoriju pravnih institucija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Buenos Ajresu (1963‒1976), Istoriju savremene Argentine na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Belgranu (1967‒1986), Istoriju Argentine na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu u Salvadoru (1977). Bavio se novinarstvom, sarađivao sa brojnim dnevnim novinama i časopisima širom Argentine i vodio radijske i televizijske emisije posvećene istoriji. Značajno je doprineo i argentinskoj muzici, kao tvorac stihova za nekoliko komada kompozitora i pijaniste Arijela Ramiresa (Ariel Ramirez, 1921‒2010), među kojima su Misa Criolla (1963), Los Caudillos (1966), Mujeres argentinas (1968, čijem velikom uspehu je doprinela i vrsna argentinska pevačica Mersedes Sosa, muzička zvezda sa nadimkom „Glas Amerike“) i Cantata Sudamericana (1971). Okušao se i kao pisac fikcije, a za pripovetku La fusilacion dobio je Prvu nagradu nacionalne Uprave za kulturu za najbolju kostumbrističku priču (1957). Dobitnik je brojnih priznanja tokom svoje duge karijere, među kojima su Orden zasluga Francuske (1988), Peruanski orden Sunca (1990), Povelja za zaslužnog građanina Buenos Ajresa (1996), titula počasnog doktora nauka Univerziteta u Belgranu (2003); Nagrada Instituta za javno mnjenje za 1945 (1968), Druga nagrada grada Buenos Ajresa za delo Los Caudillos (1970), Srebrna medalja časopisa Esquiu za širenje istorijskih tema (1984), Nagrada Konex za istoriju i folklor (1985) i druge. Bio je aktivni član Nacionalne akademije za istoriju (1992), Nacionalne akademije za humanističke nauke i politiku (1998) Feliks Luna, prijateljski glas argentinske istorije 309 i Nacionalne akademije za novinarstvo (2000), kao i gradski sekretar za kulturu u Buenos Ajresu između 1986. i 1989. Preminuo je u argentinskoj prestonici, 5. novembra 2009. Knjige Feliksa Lune nisu plod klasičnih akademskih istraživanja. Njihovoj širokoj recepciji umnogome je doprineo autorov osoben odnos prema čitaocu, odnosno njegovo nastojanje da to što piše svako razume. S druge strane, intelektualna vrednost lika i dela Feliksa Lune počiva na profesionalnoj britkosti njegovog štiva zasnovanog na širokoj humanističkoj kulturi i temeljnom obrazovanju. Luna je bio veliki zaljubljenik u istoriju svoje zemlje, čovek snažne inteligencije i spisateljske elegancije. On je svojoj zemlji, a time i čitavom svetu, ostavio u nasleđe poruku koja upućuje na pomirenje, optimizam i toleranciju kao model života i društva. Tvrdio je da je istorija način razmišljanja o zemlji na osnovu njene prošlosti. Tokom čitave karijere obilazio je svoju domovinu i na osoben način govorio o argentinskoj povesti na univerzitetima, u gradskim kućama, po klubovima ili na skromnim seoskim tribinama. Lunina istorijska proza jedinstvena je po tome što iz nje izvire naklonost prema materiji o kojoj govori, temeljno poznavanje činjenica, umeće pripovedanja i razmišljanje o čitaocu kojem je namenjena. Upravo takvim, jedinstvenim pristupom formi i sadržini svojih dela i govora stekao je učenike, prijatelje i popularnost širom zemlje. Među Luninim delima kritičari naročito izdvajaju tri: dragocen dokument o korenima peronizma 1945, trotomnu studiju o oba predsednička mandata Huana Perona Peron y su tiempo (Peron i njegovo vreme, 1984‒1986) i romansiranu biografiju generala Hulija Roke (Julio Roca, 1843‒1914), dvostrukog predsednika Argentine i osnivača moderne zemlje pod nazivom Soy Roca (Ja sam Roka, 1989). Jedna od najpopularnijih knjiga koje je napisao, Breve historia de los argentinos (Kratka istorija Argentinaca, 1993), prvi put se pojavljuje u prevodu na srpski jezik, obogaćena pojašnjenjima koja će našem čitaocu olakšati razumevanje ključnih pojava, ljudi 310 Kratka istorija Argentinaca i događaja u povesti najjužnije latinoameričke zemlje. Uvodnom beleškom u knjizi o argentinskom narodu i njegovim vođama, Luna naglašava njen kolokvijalni registar i obraća se čitaocu kao da razgovara s njim oči u oči, kao da njemu lično pripoveda jednostavnim jezikom i prijateljskim tonom. Od osnivanja Buenos Ajresa do drugog pada Huana Perona (Juan Peron, 1895‒1974), Luna odslikava istorijske događaje značajne za određeni istorijski trenutak, ali i za razumevanje savremene Argentine. Osobenim kombinovanjem saznanja o prošlosti i svog prefinjenog pripovedačkog stila, u Kratkoj istoriji Argentinaca Feliks Luna nam predočava jedan od najvećih problema hispanoameričkog čoveka: njegovo neprestano traganje za nacionalnim i ličnim identitetom.

Bojana Kovačević Petrović

 

Nova izdanja

  tito_korice  istorija_srpskog_naroda_korice

  pre_kraja_korice  oluja_korice

  iz_spiskova_korice  dnevni_red_korce

  zapecaceno_vreme_korice  dva_veka_zajedno_1_korice

  sonnenschein_korice  istorija_americke_knjizevnosti_korice

  srecni_korice  martirologijum_korica

  dnevnik_o_gusteraci_korice  novosadski_dnevnik_korice

  superinteligencija_korice  teorija_komunikativnog_deolovanja_korica_i

  rekvijem_korica  lenjin_korice

  divotnice_korice  busola_korice

  fenomenologija_korice  zene_i_rad_korice

  korpuskularna_filozofija_korice  da_se_ne_izgubis_u_kraju_korice

  filozofije_rata_korice  slikar_korice

  rusija_zapad_korica velika_podela_korica

Video-arhiva

Predrag Slijepčević
PRIMATI, POJEDINCI I POHLEPNICI
(d)evolucija u tri pokretne slike
Iz emisije "Tako stoje stvari",
emitovane na RTS-u 1,
utorak, 16. maj 2018,
emisiju pripremili  Zoran Stanojević
i Svetlana Arsić 
Isečak možete pogledati ovde...

Emanuel Ruben: Snežna linija
Iz emisije "Pitanje za razmišljanje",
emitovane na RTV-u 1,
utorak, 3. april 2018,
pripremila Milica Vukmanović
Isečak možete pogledati ovde...

Emanuel Ruben: Snežna linija
Iz emisije „Kulturni dnevnik”,
emitovane na RTS-u 1,
petak, 30. mart 2018,
pripremila Slađana Simić Jakuš.
Isečak možete pogledati ovde...

Radoslav Petković:
Kolumbovo jaje

Iz emisije "Art-erija",
emitovane na RTV-u 1,
utorak, 12. decembar 2017,
pripremio Marko Jakovljev.
Isečak možete pogledati ovde...

Karlos Fuentes:
Zakopano ogledalo.

Razmišljanja o Španiji i Americi
Iz emisije „Kulturni centar”,
emitovane na RTS-u 2,
sreda, 6. decembar 2017,
pripremila Jasmina Vrbavac
Isečak možete pogledati ovde...

Radoslav Petković:
Kolumbovo jaje

Iz emisije "Tako stoje stvari",
emitovane na RTS-u 1,
petak, 24. novembar 2017,
o knjizi razgovarale
Sanja Dragićević Babić
i Vesna Jovanović.
Isečak možete pogledati ovde...

Radoslav Petković:
Kolumbovo jaje

Iz emisije "Kulturni centar",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 1. novembar 2017,
sa autorom razgovarala
Marija Nenezić.
Isečak možete pogledati ovde...

Sajam knjiga u Beogradu
Iz emisije "62. Međunarodni
sajam knjiga u Beogradu",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 30. oktobar 2017,
pripremila Vojka Pajkić Đorđević.
Isečak možete pogledati ovde...

Jurij Lotman: Besede o
ruskoj kulturi,
iz emisije "Kulturni dnevnik",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 9. avgust 2017,
pripremila Vojka Pajkić Đorđević.
Isečak možete pogledati ovde...

Audio-arhiva

audio_rack

Predrag Slijepčević:
Svetac i grešnik.
Kako zloupotrebljavamo nauku
i budućnost čovječanstva
Iz emisije  ,,Stepenik”,
Emitovane na
Radio Beogradu 2,
Subota, 12. maj 2018,
Autor emisije:
Svetlana Jajić
Isečak možete pogledati ovde...

Emanuel Ruben:
Snežna linija
Iz emisije „Čitač”,
emitovane na Radio Beogradu 2,
utorak, 3. april 2018,
urednik i autor
Dragana Kovačević.
(o Rubenu se govori između
00:35 i 00:53; 01:36 i 16:05)
Isečak možete pogledati ovde...

Karlos Fuentes:
Zakopano ogledalo.
Razmišljanja o Španiji
i Americi
Iz emisije "U prvih pet
– kulturni događaj nedelje",
emitovane na Radio Beogradu 2,
utorak, 19. novembar 2017,
urednik i autor
Sanja Milić.
(o Fuentesu se govori između
47:39 i 55:42)
Isečak možete pogledati ovde...

Bualem Sansal:
"2084. Kraj sveta"
Iz emisije "Čitač",
emitovane na Radio Beogradu 2,
utorak, 9. maj 2017,
urednik i autor
Dragana Kovačević
Isečak možete pogledati ovde...

Mirko Magarašević:
“Antologija srpske
erotske poezije”
Iz emisije "Klub 2",
emitovane na Radio Beogradu 2,
ponedeljak, 8. maj 2017,
emisiju vodi
urednica Meliha Pravdić.
Isečak možete pogledati ovde...