Mirko Sebić: Gdje je mjesto koje će se našim zvati

 

Piše Zoran Gashi

U novoj, drugoj, knjizi (prva je „Hotel Panonija“, Ljubitelji knjige, Novi Sad, 2007) intrigantnog naslova i još zagonetnijeg podnaslova: Manifesti ravnice, sonata o prekoračenju, novosadski pisac, novinar i istraživač medija Mirko Sebić, (glavni urednik sad već kultnog časopisa za vojvođansku kulturu Nova misao), donosi nam tekstualni korpus koji se kreće po čudnoj margini eseja i filozofske rasprave. Dva su stožerna motiva ove zanimljive knjige: prekoračenje ili promena i ravnica ili mišljenje koje nema nametnute hijerarhije. Podnaslov Sonata o prekoračenju kojem autor, da bi ostao u krilu muzičke metaforike, dodaje odrednicu Quasi una fantasia, skoro jedna fantazija, svedoči o stvaralačkom principu koji hoće da se drži razvijanja motiva i preplitanja melodija sličnog onom u kompozitorskoj tehnici muzičke fantazije.

Ključ za čitanje

manifesti_ravnice_korice

U knjizi pod nazivom „Manifesti ravnice“ autor nam, u brižljivo koncipiranom redosledu, podastire 14 tekstova koji su podeljeni u četiri međusobno zavisne celine. Prvi deo, koji nosi naslov Prekoračenje, predstavlja neku vrstu konceptualnog uvoda i poetskog ključa za čitanje ostalih tekstova i bavi se zapravo načinom i mogućnošću prevrednovanja i preobražavanja stvari pomoću stvaralačkih energija. Otud se u ovom delu pojedini tekstovi obraćaju nemačkom misliocu Valteru Benjaminu, novosadskoj spisateljici Juditi Šalgo, rečima Svetog Pavla, filozofu Alanu Badijuu, italijanskom književniku i reditelju Pjeru Paolu Pazoliniju itd. Ovaj deo zaključuju dva duža tekstualna priloga: „Reči (o) ljubavi“ i „Pohvala Ljubavi“, koji predstavljaju na osobenoj filozofiji utemeljeno promišljanje transgresivne moći ljubavi.

Drugi deo nosi naslov „Manifesti“, niz je to od osam nenaslovljenih (samo numerički označenih) tekstova od kojih se svaki bavi utemeljenjem topofilozofije Ravnice. Ovo je pokušaj autora da, oslanjajući se na različite koncepte, osmisli i naznači Ravnicu kao utemeljujući princip drugačijeg mišljenja i sagledavanja stvari. Tekstovi predstavljaju nesistematičnu ali konzistentnu misao o ravnici kao o izvoru drugačijeg sagledavanja i doživljavanja sveta, oni pokušavaju da ukažu na neke prisutne ali nevidljive mogućnosti mišljenja i stvaranja. Napominjem da se ovde ne radi o tekstovima koji se monografski bave nekim autorima ili delima, iako polaze od mnogih značajnih i zanimljivih fenomena koji se vezuju za panonsko podneblje.

Naša mjesta

Treći deo nosi naziv „Naša mesta“ i čini ga samo jedan esej pod nazivom „Sećanja koja preobražavaju“. Ovo je zaključni tekst koji rečeno u prethodnim poglavljima hoće misaono da utemelji, baveći se jednim pojmom, platonovskim pojmom Khore. Za sam kraj, kao izvesno kondenzovano ponavljanje već razvijanih motiva, ostao je jedan tekst u poglavlju „Ponavljanje“ pod nazivom  „Gradovi su već sećanja“.

Ali, o kojoj to Ravnici i o kom to Prekoračenju piše autor u ovoj knjizi? To svakako nije puka geografsko- kulturološka odrednica prostora, ne radi se ovde ni o kakvoj antropologiji ili etnologiji ravničarskih predela, nema tu žanr-slika i prizora iz ravnice. Uostalom, evo kako autor u jednom od brojnih odgovora varira tu temu: „Ravnica tako u prvom koraku našeg nemogućeg opipavanja postaje i nemoguće mesto. Mesto odsustva, gubitka, neko malo mesto, mesto koje nije primarno, koje je nepovlašćeno. Zapravo, ona je na neki način u početku paradoksalno mesto, mesto koje dolazi pre prostora, pre koordinata koje omogućavaju svaku protežnost.“

Figura želje

A šta je Prekoračenje? Ono svakako nije puka socijalna kategorija prestupa, reč je o figuri želje, reč je o nečemu odsutnom što bi trebalo da bude prisutno, ali nije. Otud i melanholično nostalgični štimung ovih tekstova. Nedostatak tera na pisanje, kako bi to rekao Mišel de Serto, neprestano ispisivanje geografije zemlje koja ne postoji, od koje smo daleko, ali u čežnji tako blizu. Zato se ova knjiga ne obraća samo panoncima i ravničarima, već svima koji svoju vlastitu geografiju, svoju zavičajnost, melanholično osećaju kao odsustvo vlastitog mesta. I zato su poslednje reči u ovoj knjizi zapravo citat jednog grafita sa zidova Sorbone iz 1968. godine, koji glasi: „Budimo realni, tražimo nemoguće.“

Kretanje ka dugom

U svih 14 poglavlja ove neobične knjige primetan je osoben autorski stil koji osciluje između poetskog i filozofskog diskursa i suvereno vlada širokim spektrom literarnih predložaka različitih žanrova. U neku ruku, ovo je neobičan esejistički nastup jer se razlikuje od eseja u danas preovlađujućoj stilskoj formi, od onih tvorevina koji literarno i stilsko pretpostavljaju refleksivnom. Isto tako, iako su pojedini tekstovi pisani sa visokim zahtevima poznavanja filozofske i teorijske literature, autor izbegava da ih zatvori u kruti akademski okvir i tako im pomaže da ostanu dopadljivi i čitljivi. Očigledno, radi se o svesnom poetičkom naporu da se ostane izvan ovih stilsko- žanrovskih okvira, a odgovor na pitanje zašto je to tako mogla bi nam dati misao iz prethodne autorove knjige („Hotel Panonija“): „Potreban nam je alternativni medijski prostor. Potrebno nam je pisanje kao udisaj i izdisaj, ravnomerno i potpuno obično kretanje ka Drugom. Pisanje kao molitva, ne pisanje kao produkcija ili reprodukcija. Narod pismenih koji se moli pišući sasvim obična ali lepa pisma.“ (str.206)

Iskreno se nadam da će mnogi u redovima knjige „Manifesti ravnice“ upravo otkriti taj suptilni, tihi ali čvrsti glas koji poziva na promenu.

Autor je književnik i likovni umjetnik iz Novog Sada

 

Objavljeno: pon, 03. mar, 2014.

 

Nova izdanja

  teorija_komunikativnog_deolovanja_korica_i  rekvijem_korica

  kolumbovo_jaje_korica  put_u_juce_korice

  dzihad_i_smrt_korice  blaze_pesme_korice

  o_mitovima_u_psihologiji_korice  od_budima_korice

  zakopano_ogledalo_korice  martirologijum_korica

  kako_su_ziveli_vizantijci_korice  siroka_vrata_korice

  rusija_zapad_korica  besede_o_ruskoj_kulturi_korice

  kavaljer_svetog_duha_korice  snezna_linija_korice

  isceliti_zive_korice  busola_korice

  religija_i_drustvo_korice  za_sporazum_korice

  balkanska_lepotica_korice  tit_korica

  2084_korica  da_se_ne_izgubis_u_kraju_korice

  globalna_nejednakost_korica velika_podela_korica

  popravljac_ogledala_korica  metafizika_prirode_korice

Video-arhiva

Jurij Lotman:
Besede o ruskoj kulturi
Iz emisije "Kulturni dnevnik",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 9. avgust 2017,
pripremila Vojka Pajkić Đorđević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Matijas Enar: romani Zona i Busola
Iz emisije "Savremeni svetski pisci",
emitovane na RTS-u 2,
sreda, 2. novembar 2016,
urednik i autor  Neda Valčić Lazović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Patrik Modijano:
Izabrana dela Patrika Modijana

Iz emisije "Metropolis",
emitovane na RTS-u 2,
četvrtak, 4. decembar 2014,
urednik Neda Valčić Lazović,
o romanima Patrika Modijana
govori Mića Vujičić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča
Iz emisije "Ćirilica",
emitovane na TV "Happy",
ponedeljak, 7. 4. 2014,
autor i voditelj: Milomir Marić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča
Iz emisije "Folder kultura",
emitovane na RTV-u 1,
13. februara 2014,
autorka: Nada Zorić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča
Iz emisije "Kulturni dnevnik",
emitovane na RTS-u 1,
urednice: Neda Valčić Lazović
i Marija Miljević Rajšić,
voditeljka: Irina Ivić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča,
Iz emisije "Nivo 23",
emitovane na Studiju B,
27. januara 2014,
autor Velja Pavlović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mirko Magarašević:
Srpska kritička poezija,
Iz emisije "Beokult",
emitovane na RTS-u 2,
13. novembra 2013,
urednica Marija Nenezić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mirko Magarašević:
Turska pisma,
Iz emisije "Nivo 23",
emitovane na Studiju B, 3. 12. 2012,
autor Velja Pavlović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Žaneta Đukić Perišić:
Pisac i priča. Stvaralačka
biografija
Ive Andrića
Iz emisije "Vilimon u 5", emitovane
na Studiju B, autor: Biljana Vilimon
Isečak možete pogledati ovde...

 

Žaneta Đukić Perišić:
Pisac i priča. Stvaralačka
biografija Ive Andrića

Iz emisije "Savremeno tumačenje
srpske istorije"emitovane na
Drugom programu RTS-a,
4. marta 2013. u 22.55,
urednik Nevena Todorović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Elizabet Rudinesko:
Porodica u rasulu

Iz emisije „Metropolis”
emitovane na
Drugom programu RTS
7. marta 2013. u 20.30 h,
autor Nada Blagojević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mira Popović: Harmonija
Iz emisije „Metropolis”
emitovane na
Drugom programu RTS
13. 09. 2012. u 20.30 h.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Isak Njutn: Matematički principi
prirodne filozofije

Iz emisije „Dijalog kultura”
emitovane na
RTV - Radio Novi Sad; 12. 08. 2012.
Sa Milicom Pavkov Hrvojević
razgovarala Drenka Dobrosavljević,
autorka i urednica emisije
Isečak možete pogledati ovde...

 

Slavoj Žižek:
U odbranu izgu
bljenih stvari
Iz emisije Metropolis, RTS, autor
Nada Blagojević, 15. 12. 2011.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Bojana Stojanović Pantović:
Rasponi modernizma

Iz emisije Vavilon, RTS, 25. 10. 2011.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Otfrid Hefe:
Umijeće življenja i moral

Iz emisije Metropolis, RTS,
autor Nada Blagojević, 21. 07. 2011.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Sa predavanja Borisa Sirilnika
(Boris Cyrulnik), Beograd 2011.
Intervju vodila Nada Blagojević za
emisiju "Filozofski vrtovi" RTS-a.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Slavoj Žižek:
Ispitivanje realnog
Novi Sad, 21. 3. 2008.
Isečak možete pogledati ovde...

Audio-arhiva

audio_rack

 

Bualem Sansal: "2084. Kraj sveta"
Iz emisije "Čitač",
emitovane na Radio Beogradu  2,
utorak, 9. maj 2017,
urednik i autor  Dragana Kovačević
Isečak možete poslušati ovde...

 

Mirko Magarašević: “Antologija srpske erotske poezije”
Iz emisije "Klub 2",
emitovane na Radio Beogradu 2,
ponedeljak, 8. maj 2017,
emisiju vodi urednica Meliha Pravdić.
Isečak možete poslušati  ovde...

 

Toma Piketi:
Kapital u XXI veku
Iz emisije "Dijalog kultura",
emitovane na RTV-u,
nedelja, 1. 4. 2015,
autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Zoran Kovačević:
Susret i sukob sa naukom
Iz emisije "Dijalog kultura", II deo
emitovane na RTV-u,
nedelja, 11. 01. 2014,
autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Zoran Kovačević:
Susret i sukob sa naukom
Iz emisije "Dijalog kultura", I deo
emitovane na RTV-u,
nedelja, 28. 12. 2014,
autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Dalibor Petrović:
Društvenost u doba interneta
Iz emisije "Dijalog kultura", I deo,
emitovane na RTV-u,
nedelja, 5. 10. 2014.
autor i voditelj: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Dalibor Petrović:
Društvenost u doba interneta
Iz emisije "Dijalog kultura", II deo,
emitovane na RTV-u,
nedelja, 19. 10. 2014.
autor i voditelj: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Nebojša Majstorović:
Korupcija. Uzroci,
ekspanzija i intervencija

Iz emisije "Dijalog kultura"
emitovane na RTV-u 2. februara 2014.
Sa Nebojšom Majstorovićem
razgovarala Drenka Dobrosavljević,
autorka i urednica emisije.
Isečak možete čuti ovde...

 

Nataša Polovina: Topos putovanja
u srpskim biografijama XIII veka,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
25. 02. 2011. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Mileta Jakšić: Iz moje beležnice,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
29. 10. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Milan Savić: Prilike
iz moga života,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
06. 10. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Katarina Šturceneger: Srbija u
Evropskom ratu 1914-1915,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
02. 07. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Svetlana Tomin: Knjigoljubive
žene srpskog srednjeg veka,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
12. 05. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...