1177567_teofil

Iz predstave Neoplanta

 

Novi Sad i posledice

Svojim pozorišnim čitanjem Vegelovog romana Andraš Urban povisuje pripovedački glas za značajan broj decibela

Ako neko može da napiše sublimativni roman o današnjem Novom Sadu, Ujvideku, Neusatzu i ostalim "narodnim" imenima one marijterezijanske Neoplante – onda je to Laslo Vegel. Iz više razloga, mada je dovoljan taj što Novi Sad nema boljeg živog pisca-hroničara, esejističkog komentatora (i lamentatora, zašto da ne) svojih mena i turbulencija od ovog sada već klasika savremene mađarske, vojvođanske i jugoslovenske književnosti. I Vegel je taj roman, bogme, i napisao: zove se Neoplantaobećana zemlja, izašao je na mađarskom a uskoro će izaći i na srpskom jeziku.

Ako neko, pak, može po motivima tog romana da režira relevantnu pozorišnu predstavu, onda je to Andraš Urban. A gde? I to je jasno: u Novosadskom pozorištu tj. Ujvideki szinhazu, a gde bi drugde? Još i ponajmanje zbog imena pozorišta, tek nešto više zbog toga što se tamo predstave igraju na Vegelovom i Urbanovom maternjem jeziku, a ponajviše zato što i preovlađujući umetnički senzibilitet Ujvideki szinhaza i njegovo specifično mesto na društveno-kulturnoj mapi ne samo Novog Sada nego Vojvodine i Srbije čine ovu scenu najprirodnijim mestom za teatarsko promišljanje složenih identiteta i traumatičnih mesta jedne nimalo jednostavne istorije, kompleksne sadašnjosti i budućnosti ispunjene svakovrsnim zebnjama, ponajčešće onim neizrečenim ili u jastuk prošaputanim.

To što Urban nije Novosađanin (a šta tačno, uostalom, znači biti "Novosađanin"?) nego Subotičanin celom projektu pre pomaže nego što odmaže. Ovo, uostalom, i nije jedna od onih sentimentalno "lokalnih" priča za šošoljenje malograđanske samozaljubljenosti, nego pozorište koje misli i daje misliti.

O romanu (čitao u rukopisu) više kada za to dođe vreme, sada tek toliko da je Vegel Neoplantom superiorno zaokružio (ili još, nadati se, nije zaokružio?) kompleks tema započetih na jedan način još u Memoarima jednog makroa, a potom na drugačiji, današnjem njegovom poimanju pisanja bliži način razvijanih u knjigama poput Pareneze, Duple ekspozicije, Života na rubu ili Priča iz donjih predela.

Preovlađujući ton romana je, rekao bih, rezignirano-kontemplativan; donekle prezasićen i premoren Istorijom, nimalo milosrdnom prema ljudima na panonskim vetrometinama. Urban za svoje pozorišno čitanje podiže pripovedački glas za značajan broj decibela, ironijski se, neretko i rugalački poigravajući traumatičnim toposima istorije kolektivnom, preciznom igrom glumaca koji "rafalno" izgovaraju replike iz ili izvan romana, a koje imaju ilustrovati taj novosadski kompleks večitih piona u nacionalnim i političkim igrama igranim preko njihovih leđa.

Oni koji su gledali Urbanovu Passport trilogiju, a pogotovo njen prvi deo posvećen Subotici, lako će prepoznati neke postupke i rešenja; ovo nije (pomalo banalan) prigovor u smislu "Urban se ponavlja", nego samo konstatovanje očiglednog i logičnog: reditelj je uistinu imao svaki razlog da "propusti" Novi Sad kroz sličan revizijski postupak ritualnog oslobađanja od mitova (i namernog, "psihodramskog" prenaglašavanja svega onoga o čemu se "u boljim kućama ne govori") kroz koji je propustio Suboticu. Sve drugo ne bi vodilo – makar intencionalnoj – katarzi, nego nastavku uljuljkivanja u "tamnicama (od laži) u kojima smo izabrali da živimo".

Srpsko-mađarsko-nemački kompleks; odnos starih i novih većina i manjina; države, granice i daleke, hladne prestonice na severu ili jugu; "starosedeoci" i "dođoši"; "urbano" i "ruralno"; racija 1942. i retorzija 1944-45; identitetske mene i prilagođavanja u svrhu preživljavanja; K u. K. sentiment i južnoslovenski polet naše mladosti; "Balkan" i "Mitteleuropa"; socijalizam i posledice; rajska kič-slika multikulti ravničarske idile i skladnog cvrkuta zvona sa ovdašnjih crkava iza koje se kriju masovne grobnice i nataložene predrasude svih prema svima; sve to i još štošta u Urbanovom je teatarskom panoptikumu prvo izloženo a onda rasparčano do kraja, ne bi li se videlo od čega se "zapravo" sastoji i kako se s tim može živeti, ako može (a mora se).

Jasno je da tu nema i ne može biti ništa od "klasične dramaturgije" ili "psihološkog realizma" – za šta sam Vegelov roman ionako ne bi bio pogodan predložak, jer je i sam daleko od "pričam ti priču". Umesto toga, Urban je celom angažovanom ansamblu, mahom mlađem, namenio ulogu aktera u furiozno se izmenjujućem prizorijumu konstitutivnih događaja ("srećnih" ili "nesrećnih", što ionako prečesto zavisi od ugla gledanja) jedne gradske istorije, koja je pak neodvojiv deo jednog šireg srednjoistočnoevropskog veltšmerca. A glumice i glumci UVSZ to rade onako kako smo od njih i navikli: zadivljujuće srčano i tačno, nadareno a opet nimalo razmetljivo, posvećeno jedinom relevantnom cilju – predstavi samoj. Zato je teško reći ko je tu bolji: Gabriela Crnkovič, Agota Ferenc, Agota Silađi, Emina Elor, Ištvan Kereši, Daniel Husta, Atila Nemet, Gabor Pongo, Arpad Mesaroš, Zoltan Širmer – svi su u svakom od devedesetak minuta na stoodstotnom učinku! Ipak, Silvia Križan kao – između ostalog – Marija Terezija prekrivena euro-novčanicama iz upečatljivog finala predstave ona je koja možda presudno definiše konačnu sliku "Neoplante".

I skoro na kraju, još jedan rediteljski i glumački trijumf: izašavši potpuno iz košuljice romana-predloška i iz samih "uloga", glumci u sceni od nekih desetak minuta, a u maniru koji najbolje poznajemo iz nekih Frljićevih predstava, zapravo "igraju sami sebe", to jest, naglas razmišljaju i burno diskutuju o sebi, o pozorištu, o sopstvenoj budućnosti, o identitetu, o tome jesu li ili nisu (i po čemu) Mađari i šta to konkretno znači u kontekstu današnje Vojvodine i Srbije, i kakva je budućnost svega toga, uključujući i pozorište na mađarskom jeziku, u kojem je sve veći i veći udeo publike koja prati predstavu uz pomoć titla... Duhovito, oporo, pametno, bolno... snažno! Vrhunac predstave koja je sama po sebi jedan od malobrojnih Događaja jedne tunjave sezone naših života, na daskama i mimo njih.

 

Nova izdanja

  teorija_komunikativnog_deolovanja_korica_i  rekvijem_korica

  kolumbovo_jaje_korica  put_u_juce_korice

  dzihad_i_smrt_korice  blaze_pesme_korice

  o_mitovima_u_psihologiji_korice  od_budima_korice

  zakopano_ogledalo_korice  martirologijum_korica

  kako_su_ziveli_vizantijci_korice  siroka_vrata_korice

  rusija_zapad_korica  besede_o_ruskoj_kulturi_korice

  kavaljer_svetog_duha_korice  snezna_linija_korice

  isceliti_zive_korice  busola_korice

  religija_i_drustvo_korice  za_sporazum_korice

  balkanska_lepotica_korice  tit_korica

  2084_korica  da_se_ne_izgubis_u_kraju_korice

  globalna_nejednakost_korica velika_podela_korica

  popravljac_ogledala_korica  metafizika_prirode_korice

Video-arhiva

Jurij Lotman:
Besede o ruskoj kulturi
Iz emisije "Kulturni dnevnik",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 9. avgust 2017,
pripremila Vojka Pajkić Đorđević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Matijas Enar: romani Zona i Busola
Iz emisije "Savremeni svetski pisci",
emitovane na RTS-u 2,
sreda, 2. novembar 2016,
urednik i autor  Neda Valčić Lazović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Patrik Modijano:
Izabrana dela Patrika Modijana

Iz emisije "Metropolis",
emitovane na RTS-u 2,
četvrtak, 4. decembar 2014,
urednik Neda Valčić Lazović,
o romanima Patrika Modijana
govori Mića Vujičić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča
Iz emisije "Ćirilica",
emitovane na TV "Happy",
ponedeljak, 7. 4. 2014,
autor i voditelj: Milomir Marić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča
Iz emisije "Folder kultura",
emitovane na RTV-u 1,
13. februara 2014,
autorka: Nada Zorić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča
Iz emisije "Kulturni dnevnik",
emitovane na RTS-u 1,
urednice: Neda Valčić Lazović
i Marija Miljević Rajšić,
voditeljka: Irina Ivić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča,
Iz emisije "Nivo 23",
emitovane na Studiju B,
27. januara 2014,
autor Velja Pavlović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mirko Magarašević:
Srpska kritička poezija,
Iz emisije "Beokult",
emitovane na RTS-u 2,
13. novembra 2013,
urednica Marija Nenezić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mirko Magarašević:
Turska pisma,
Iz emisije "Nivo 23",
emitovane na Studiju B, 3. 12. 2012,
autor Velja Pavlović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Žaneta Đukić Perišić:
Pisac i priča. Stvaralačka
biografija
Ive Andrića
Iz emisije "Vilimon u 5", emitovane
na Studiju B, autor: Biljana Vilimon
Isečak možete pogledati ovde...

 

Žaneta Đukić Perišić:
Pisac i priča. Stvaralačka
biografija Ive Andrića

Iz emisije "Savremeno tumačenje
srpske istorije"emitovane na
Drugom programu RTS-a,
4. marta 2013. u 22.55,
urednik Nevena Todorović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Elizabet Rudinesko:
Porodica u rasulu

Iz emisije „Metropolis”
emitovane na
Drugom programu RTS
7. marta 2013. u 20.30 h,
autor Nada Blagojević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mira Popović: Harmonija
Iz emisije „Metropolis”
emitovane na
Drugom programu RTS
13. 09. 2012. u 20.30 h.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Isak Njutn: Matematički principi
prirodne filozofije

Iz emisije „Dijalog kultura”
emitovane na
RTV - Radio Novi Sad; 12. 08. 2012.
Sa Milicom Pavkov Hrvojević
razgovarala Drenka Dobrosavljević,
autorka i urednica emisije
Isečak možete pogledati ovde...

 

Slavoj Žižek:
U odbranu izgu
bljenih stvari
Iz emisije Metropolis, RTS, autor
Nada Blagojević, 15. 12. 2011.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Bojana Stojanović Pantović:
Rasponi modernizma

Iz emisije Vavilon, RTS, 25. 10. 2011.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Otfrid Hefe:
Umijeće življenja i moral

Iz emisije Metropolis, RTS,
autor Nada Blagojević, 21. 07. 2011.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Sa predavanja Borisa Sirilnika
(Boris Cyrulnik), Beograd 2011.
Intervju vodila Nada Blagojević za
emisiju "Filozofski vrtovi" RTS-a.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Slavoj Žižek:
Ispitivanje realnog
Novi Sad, 21. 3. 2008.
Isečak možete pogledati ovde...

Audio-arhiva

audio_rack

 

Bualem Sansal: "2084. Kraj sveta"
Iz emisije "Čitač",
emitovane na Radio Beogradu  2,
utorak, 9. maj 2017,
urednik i autor  Dragana Kovačević
Isečak možete poslušati ovde...

 

Mirko Magarašević: “Antologija srpske erotske poezije”
Iz emisije "Klub 2",
emitovane na Radio Beogradu 2,
ponedeljak, 8. maj 2017,
emisiju vodi urednica Meliha Pravdić.
Isečak možete poslušati  ovde...

 

Toma Piketi:
Kapital u XXI veku
Iz emisije "Dijalog kultura",
emitovane na RTV-u,
nedelja, 1. 4. 2015,
autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Zoran Kovačević:
Susret i sukob sa naukom
Iz emisije "Dijalog kultura", II deo
emitovane na RTV-u,
nedelja, 11. 01. 2014,
autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Zoran Kovačević:
Susret i sukob sa naukom
Iz emisije "Dijalog kultura", I deo
emitovane na RTV-u,
nedelja, 28. 12. 2014,
autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Dalibor Petrović:
Društvenost u doba interneta
Iz emisije "Dijalog kultura", I deo,
emitovane na RTV-u,
nedelja, 5. 10. 2014.
autor i voditelj: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Dalibor Petrović:
Društvenost u doba interneta
Iz emisije "Dijalog kultura", II deo,
emitovane na RTV-u,
nedelja, 19. 10. 2014.
autor i voditelj: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Nebojša Majstorović:
Korupcija. Uzroci,
ekspanzija i intervencija

Iz emisije "Dijalog kultura"
emitovane na RTV-u 2. februara 2014.
Sa Nebojšom Majstorovićem
razgovarala Drenka Dobrosavljević,
autorka i urednica emisije.
Isečak možete čuti ovde...

 

Nataša Polovina: Topos putovanja
u srpskim biografijama XIII veka,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
25. 02. 2011. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Mileta Jakšić: Iz moje beležnice,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
29. 10. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Milan Savić: Prilike
iz moga života,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
06. 10. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Katarina Šturceneger: Srbija u
Evropskom ratu 1914-1915,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
02. 07. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Svetlana Tomin: Knjigoljubive
žene srpskog srednjeg veka,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
12. 05. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...