AUDIO - ARHIVA

Emanuel Ruben:  Snežna linija
Iz emisije „Čitač”,
emitovane na Radio Beogradu  2,
utorak, 3. april 2018,
urednik i autor Dragana Kovačević.
Isečak možete poslušati ovde...
(o Rubenu se govori između 00:35 i 00:53; 01:36 i 16:05)

Karlos Fuentes:· Zakopano ogledalo.
Razmišljanja o Španiji i Americi
Iz emisije " U prvih pet – kulturni
događaj nedelje",
emitovane na Radio Beogradu ·2,
utorak, 19. novembar 2017,
urednik i autor Sanja Milić.
Isečak možete poslušati ovde...
(o Fuentesu se govori između
47:39 i 55:42)

Bualem Sansal: "2084. Kraj sveta"
Iz emisije "Čitač",
emitovane na Radio Beogradu  2,
utorak, 9. maj 2017,
urednik i autor  Dragana Kovačević
Isečak možete poslušati ovde...

Mirko Magarašević: “Antologija srpske erotske poezije”
Iz emisije "Klub 2",
emitovane na Radio Beogradu 2,
ponedeljak, 8. maj 2017,
emisiju vodi urednica Meliha Pravdić.
Isečak možete poslušati  ovde...

Music Hosting - Free Audio - Toma Piketi: Kapital u XXI v...  
Toma Piketi: Susret i sukob sa naukom,
Iz emisije "Dijalog kultura", emitovane na RTV-u, nedelja, 1. 4. 2015, autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.

Embed Music Files - Play Audio - 11.01.2015 - SUSRET I SUKOB ...  
Zoran Kovačević: Susret i sukob sa naukom,
Iz emisije "Dijalog kultura", emitovane na RTV-u, nedelja, 11. 01. 2015, autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.

Embed Music Files - Embed Audio - Dijalog kultura 28-12-2014  
Zoran Kovačević: Susret i sukob sa naukom,
Iz emisije "Dijalog kultura", emitovane na RTV-u, nedelja, 28. 12. 2014, autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.

Listen Music - Listen Audio Files - Dijalog kultura 05-10-2014  
Dalibor Petrović: Društvenost u doba interneta,
Iz emisije "Dijalog kultura", I deo, emitovane na RTV-u, nedelja, 5. 10. 2014. autor i voditelj: Drenka Dobrosavljević.

Share Music - Listen Audio Files - Dijalog kultura 19-10-2014  
Dalibor Petrović: Društvenost u doba interneta,
Iz emisije "Dijalog kultura", II deo, emitovane na RTV-u, nedelja, 19. 10. 2014. autor i voditelj: Drenka Dobrosavljević.

Dijalog kultura - 02.02.2014.

Tema i ključne reči: PSIHOLOGIJA KORUPCIJE. Korupcija u mišljenju i ponašanju, filozofske škole u etici, normalizacija korupcije i institucionalizacija korupcije, koruptivna socializacija, modeli antikoruptivne intervencije, lične vrednosti, self-regulacija ponašanja.

Gost: psiholog prof. dr Nebojša Majstorović sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i prodekan tog fakulteta.

Korupcija - uzroci, ekspanzija i intervencija, studija profesora doktora Nebojše Majstorovića u izdanju Akademske knjige Novi Sad povod je razgovora o psihologiji korupcije, korupciji u mišljenju i ponašanju, o povezanosti korupcije sa moralnošću ljudske prirode, a shodno tome i o filozofskim školama u etici. Takođe nas zanima šta su koruptivne racionalizacije, zatim normalizacija korupcije i institucionalizacija korupcije, kao i koruptivna socijalizacija, modeli antikoruptivne intervencije, te self-regulacija ponašanja, kao i sama definicija korupcije i težnje koruptora da ima kontrolu nad ponašanjem drugih, da stvori zonu uticaja i koncentraciju moći, kako bi odnose s drugima instrumentalizovao zarad ličnog zadovoljstva ili ostvarenja drugih ciljeva i, posebno, kada i kako se u čovekovoj ličnosti rađa ideja o manipulaciji ljudima korupcijom, gde se danas nalazi korupcija i ovakvo kvarenje ljudi koje se svodi na makjavelističku orijentaciju prema kojoj cilj opravdava sredstvo.

Kada je reč o širenju korupcije, ona je fenomen koji se nikada ne zaustavlja sam od sebe i sa njim teško da može da postoji miroljubiva koegzistencija, ukazuje psiholog profesor Majstorović i objašnjava: „ U srži same korupcije je da je to problematičan sistem. I to je sad zanimljivo - da ljudi koji su deo tog procesa znaju da postoji nešto problematično u tome, odnosno oni znaju da je sam taj model ponašanja stran većini ljudi, dakle onima koji nisu deo tog sitema i da su tom sistemu potrebni resursi za eventualnu samoodbranu u budućnosti. To je razlog zašto se korupcija ušančuje tamo gde se nalazi veoma duboko, to je razlog zašto se regrutuje sve više sledbenika, jer to su ti resursi, dakle ljudski resursi, kontakti koje ti ljudi donose sa sobom u takvu grupu, dakle njihove socijalne mreže postaju delom uključene, takođe, u fenomen u nekom lokalu gde se on, recimo, posmatra. Govoreći o širenju korupcije želim da istaknem da glavni koruptori, dakle ljudi koji su spremni da svoje resurse, svoje sposobnosti, svoje vreme aktivno koriste u širenju korupcije i, čak bih rekao ponekad sa erotskim zadovoljstvom vrbovanja novih duša i njihovim preinačavanjem kojim se postiže njihova lojalnost, čine da se korupcija širi. Iako je to ciničan odnos prema ljudskim vrednostima, gde je cilj uvek dokazivanje da je svako motivisan isključivo materijalnim interesima i ničim drugim, njihova snaga se bazira na egzistencijalnom ugrožavanju pojedinaca, dakle uvođenju straha, pretnje u komunikaciju kako bi se privoleo takav pojedinac da postane lojalan takvoj grupi. Aktivan i odgovoran građanin sa razvijenom svešću o sebi i svom okruženju je zapravo jedina suštinska prepreka širenju korupcije.“ Između ostalog, profesor Majstorović takođe ukazuje: „Korupcija ima i sposobnost da se jednom potisnuta vraća i ponovo javlja u nekim hibridnim oblicima, prilagođena nekim novim okolnostima. U vezi sa figurom aktivnog i odgovornog građanina su institucije koje moraju biti postepeno izgrađivane u svakoj zajednici kako bi bili uspostavljeni ti aktivni mehanizmi za prepoznavanje korupcije, mehanizmi potrebni za sankcionisanje počinilaca, kao i sistem informisanja i obuke članova organizacije o prihvatljivom ponašanju. Pasivni pojedinci su u koruptivnom okruženju obično meta vrbovanja, izolacije, napada i odbacivanja. Dakle, širenje korupcije predstavlja širenje koruptivne kulture pri čemu, i sad to je poseban aspekt koruptivnosti, koruptivnost prolazi kroz iste strukture koje već postoje u društvu, dakle ne stvaraju se nove, paralelne strukture, nego iste u društvu u celini, u zajednici, ili nekoj organizaciji. Recimo, sistem odlučivanja u organizaciji, koruptivnost je deo tog sistema, ne stvara se paralelan sistem. Ono što se međutim dešava, kada se koruptivnost uključi u te procese, jeste da se menja način komunikacije, da se menja odnos među ljudima, da se pomeraju standardi kvaliteta, dovode mnoge kao i cele organizacije, zajednice, sistem u rizik od negativnih kvalifikacija spolja i sankcija onih koji su bili uključeni a potom otkriveni.’’

U emisiji ćemo se upoznati i sa naučnom biografijom psihologa profesora doktora Nebojše Majstorovića sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i prodekana tog fakulteta.

Sa profesorom Majstorovićem razgovara urednica i autorka emisije Drenka Dobrosavljević.

                           
Nataša Polovina: Topos putovanja u srpskim biografijama XIII veka,
iz emisije „Kod dva bela goluba” emitovane na Prvom programu RB 25. 02. 2011. u 20 h.

             
Mileta Jakšić: Iz moje beležnice,
iz emisije „Kod dva bela goluba” emitovane na Prvom programu RB 29. 10. 2010. u 20 h.

         
Mileta Jakšić: Iz moje beležnice,
iz emisije „Kod dva bela goluba” emitovane na Prvom programu RB 29. 10. 2010. u 20 h.

Milan Savić: Prilike iz moga života,
iz emisije „Kod dva bela goluba” emitovane na Prvom programu RB 06. 10. 2010. u 20 h.

Katarina Šturceneger: Srbija u Evropskom ratu 1914-1915,
iz emisije „Kod dva bela goluba” emitovane na Prvom programu RB 02. 07. 2010. u 20 h.

Svetlana Tomin: Knjigoljubive žene srpskog srednjeg veka,
iz emisije „Kod dva bela goluba” emitovane na Prvom programu RB 12. 05. 2010. u 20 h.