Kada želi da bude srećan, čovek ne sme po svaku cenu izbegavati nesreću. Bolje bi bilo da pokuša da je nekako savlada – napisao je u knjizi „O telu i duši” čuveni francuski neuropsihijatar, psiholog i etolog Boris Sirilnik.

U ovoj kratkoj sentenci on je sažeo bit borbe za bolje sutra svakog od nas, i poručio da je i posle velikih trauma i te kako moguće izgraditi ličnost, makar taj proces kretao ponovo od nule.

Francuski naučnik gostovao je u četvrtak i petak u Beogradu i Novom Sadu gde je održao veoma posećena predavanja pod nazivom „O telu i duši”, a za „Dnevnik” priča o prevazilaženju trauma, „rezilijenciji” – pojmu za čiji je teorijski razvoj zaslužan – te o Balkanu koji je uvek iznova pogodan da svojoj deci nametne strahote od kojih čitave generacije ne mogu da se oporave.

– Rezilijencija je novi razvoj ličnosti nakon doživljene teške traume – strpljivo ponavlja Sirilnik definiciju koju je izgovorio stotine hiljada puta do sada. Ta nauka, priča naš sagovornik, kreće se između neurologije, teorije o emocijama, psihologije i nauka koje se bave porodičnim i društvenim okruženjem, a sve u cilju da se traumatizovanim osobama vrati vera u život te da im se omogući da se još jednom, iznova, oforme kao funkcionalne ličnosti.

Teške traume i lične tragedije događaju se svugde u svetu i njima su, obavezno, najpodložnija deca. Sudbina velikog broja najmlađih, koji su preživeli ratne strahote na Balkanu, zavisi upravo od snage da nesreću prevaziđu i nastave život. Sirilnik kaže da je Balkan takvo područje na kojem se strahote i traume događaju oduvek, a ne samo u proteklih dvadeset godina.

– Mladi su skloni da na ovaj problem gledaju kroz nekoliko poslednjih ratova, ali on postoji već jako dugo. Kao i sve države koje se nalaze na raskršćima i balkanske su mnogo propatile zbog sudaranja religija, nacija, samo zbog svog geografskog položaja. Balkan karakterišu, dakle, ratovi koji se ponavljaju, ali posle svakog konflikta ovdašnje države nastavljaju dalje i stvara novu kulturu iz početka. To je dobra slika rezilijencije – objašnjava Sirilnik.

Naš sagovornik kaže da, i u takvim okolnostima, na ličnost pojedinaca utiče afektivno u njemu i razum. To afektivno podrazumeva da se osetimo bliskim sa nekim drugim čovekom i stvorimo zonu sigurnosti kroz taj odnos bliskosti. Razum, s druge strane, služi u takvim okolnostima da nam obezbedi priču kojom ćemo sebi objasniti traumu i patnju. Sirilnik kaže da ta priča mora ići ruku pod ruku sa pričom porodice i društva u kojem neko živi.

– Ukoliko uspemo da pokrenemo afektivno i razum kod žrtve, samim tim pokrećemo i proces rezilijencije – objašnjava Sirilnik.

O prevazilaženju trauma, naročitno ratnih i kod dece i kod odraslih, jedu od uloga mora voditi i država, odnosno društvo. Sirilnik kaže da su, nakon iskustava u radu sa decom koja su iskusila strahote, u Francuskoj i Južnoj Americi, primetili da kada se radi sa njima, ona zapravo kreću putem novog razvoja ličnosti.

– Ona ne nastavljaju svoj razvoj na traumama, već započinju sasvim novi. Tada smo uvideli da, kada deci damo priliku da se na neki način izraze, ona se vezuju za nas koji radimo sa njima. To vezivanje je prvi uslov da deca krenu dobrim putem ka rezilijenciji - smatra Sirilnik.

Nije, međutim, potrebno da negde bukte ratovi da bi deca bila ugrožena. U sličnoj situaciji mogu da se nađu i najmlađi koji žive u ekstremnoj bedi. Takva deca, svedoci smo takve pojave u Srbiji, često preuzimaju uloge odraslih, izgledaju preterano zrelo za svoje godine i retko se nasmeju. Postoji opasnost da takva deca nikada ne izrastu u funkcionalne osobe. Sirilnik kaže da je to moguće jer se dešava da deca u takvim uslovima preskaču čitave faze u razvoju.

– U državama koje su pretrpele ratove i gde, kao i ovde kod vas, postoji socijalna nestabilnost, primetili smo da deca prerano sazrevaju. Mi im se često divimo, ali to je potpuno pogrešno. Ona preskaču stepene razvoja i ulaze u neku vrstu dečje depresije, koja ako se ne prevaziđe, dete neće imati ni izbliza jednake šanse kao njegovi vršnjaci koji žive u pristojnim uslovima – objašnjava Sirilnik.

U knjizi „Autobiografija jednog strašila” Sirilnik je opisao iskustva rada s decom u Francuskoj i Južnoj Americi, koja su bila duboko traumatizovana iz različitih razloga. Za sebe kaže da je profesionalac, ali dodaje da oni koji žele da leče ljudsku psihu ponekad mogu žestoko da potpadnu pod uticaj tih nesrećnih priča. Uslov je, naravno, da se emotivno vežu za sudbinu nekog od dece.

– Ljudi koji pružaju psihološku pomoć ponekad dožive takozvano „sagorevanje”. U nekom trenutku počinju da osećaju iste efekte patnje i bola kroz koje prolazi njihov pacijent. Stoga, kada se radi, recimo, sa bivšim ratnicima, teško je odvojiti se od toga da osećaš isto što i žrtva sa kojom razgovaraš – objašnjava Sirilnik.

Na pitanje ima li preporuku za sve koji kroz teške životne okolnosti tragaju za srećom, naš sagovornik kaže da recept ne postoji, ali i da, s druge strane, zna da sreću sprečavaju emocionalna usamljenost, nedostatak razuma i osećaj sramote.

– Ako uspemo da izbegnemo da naš život bude zatrovan ovim pojavama i borimo se svakodnevno protiv njih, imamo šanse – poručuje Sirilnik.

Petar Klaić

Lekar, savetnik, naučnik, istraživač...

Boris Sirilnik je radio u bolnicama u Lionu, Parizu, Marseju, Dinjuu, Varu. Bio je savetnik u oblastima neurologije i psihijatrije u Opštinskom centru za medicinsku i socijalnu zaštitu u La Sen-sir-Meru, ataše za neurologiju, psihijatriju i elektro-encefalografiju u Bolnici u La Senu, Savetnik u oblasti etologije... Ima preko 200 objavljenih naučnih radova, član je 20 nacionalnih i međunarodnih naučnih društava, a napisao je i 17 knjiga. „O telu i duši” i „Autobiografija jednog strašila” prošle godine su objavljene u novosadskoj „Akademskoj knjizi”.

 

Nova izdanja

  teorija_komunikativnog_deolovanja_korica_i  rekvijem_korica

  kolumbovo_jaje_korica  put_u_juce_korice

  dzihad_i_smrt_korice  blaze_pesme_korice

  o_mitovima_u_psihologiji_korice  od_budima_korice

  zakopano_ogledalo_korice  martirologijum_korica

  kako_su_ziveli_vizantijci_korice  siroka_vrata_korice

  rusija_zapad_korica  besede_o_ruskoj_kulturi_korice

  kavaljer_svetog_duha_korice  snezna_linija_korice

  isceliti_zive_korice  busola_korice

  religija_i_drustvo_korice  za_sporazum_korice

  balkanska_lepotica_korice  tit_korica

  2084_korica  da_se_ne_izgubis_u_kraju_korice

  globalna_nejednakost_korica velika_podela_korica

  popravljac_ogledala_korica  metafizika_prirode_korice

Video-arhiva

Jurij Lotman:
Besede o ruskoj kulturi
Iz emisije "Kulturni dnevnik",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 9. avgust 2017,
pripremila Vojka Pajkić Đorđević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Matijas Enar: romani Zona i Busola
Iz emisije "Savremeni svetski pisci",
emitovane na RTS-u 2,
sreda, 2. novembar 2016,
urednik i autor  Neda Valčić Lazović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Patrik Modijano:
Izabrana dela Patrika Modijana

Iz emisije "Metropolis",
emitovane na RTS-u 2,
četvrtak, 4. decembar 2014,
urednik Neda Valčić Lazović,
o romanima Patrika Modijana
govori Mića Vujičić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča
Iz emisije "Ćirilica",
emitovane na TV "Happy",
ponedeljak, 7. 4. 2014,
autor i voditelj: Milomir Marić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča
Iz emisije "Folder kultura",
emitovane na RTV-u 1,
13. februara 2014,
autorka: Nada Zorić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča
Iz emisije "Kulturni dnevnik",
emitovane na RTS-u 1,
urednice: Neda Valčić Lazović
i Marija Miljević Rajšić,
voditeljka: Irina Ivić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča,
Iz emisije "Nivo 23",
emitovane na Studiju B,
27. januara 2014,
autor Velja Pavlović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mirko Magarašević:
Srpska kritička poezija,
Iz emisije "Beokult",
emitovane na RTS-u 2,
13. novembra 2013,
urednica Marija Nenezić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mirko Magarašević:
Turska pisma,
Iz emisije "Nivo 23",
emitovane na Studiju B, 3. 12. 2012,
autor Velja Pavlović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Žaneta Đukić Perišić:
Pisac i priča. Stvaralačka
biografija
Ive Andrića
Iz emisije "Vilimon u 5", emitovane
na Studiju B, autor: Biljana Vilimon
Isečak možete pogledati ovde...

 

Žaneta Đukić Perišić:
Pisac i priča. Stvaralačka
biografija Ive Andrića

Iz emisije "Savremeno tumačenje
srpske istorije"emitovane na
Drugom programu RTS-a,
4. marta 2013. u 22.55,
urednik Nevena Todorović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Elizabet Rudinesko:
Porodica u rasulu

Iz emisije „Metropolis”
emitovane na
Drugom programu RTS
7. marta 2013. u 20.30 h,
autor Nada Blagojević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mira Popović: Harmonija
Iz emisije „Metropolis”
emitovane na
Drugom programu RTS
13. 09. 2012. u 20.30 h.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Isak Njutn: Matematički principi
prirodne filozofije

Iz emisije „Dijalog kultura”
emitovane na
RTV - Radio Novi Sad; 12. 08. 2012.
Sa Milicom Pavkov Hrvojević
razgovarala Drenka Dobrosavljević,
autorka i urednica emisije
Isečak možete pogledati ovde...

 

Slavoj Žižek:
U odbranu izgu
bljenih stvari
Iz emisije Metropolis, RTS, autor
Nada Blagojević, 15. 12. 2011.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Bojana Stojanović Pantović:
Rasponi modernizma

Iz emisije Vavilon, RTS, 25. 10. 2011.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Otfrid Hefe:
Umijeće življenja i moral

Iz emisije Metropolis, RTS,
autor Nada Blagojević, 21. 07. 2011.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Sa predavanja Borisa Sirilnika
(Boris Cyrulnik), Beograd 2011.
Intervju vodila Nada Blagojević za
emisiju "Filozofski vrtovi" RTS-a.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Slavoj Žižek:
Ispitivanje realnog
Novi Sad, 21. 3. 2008.
Isečak možete pogledati ovde...

Audio-arhiva

audio_rack

 

Bualem Sansal: "2084. Kraj sveta"
Iz emisije "Čitač",
emitovane na Radio Beogradu  2,
utorak, 9. maj 2017,
urednik i autor  Dragana Kovačević
Isečak možete poslušati ovde...

 

Mirko Magarašević: “Antologija srpske erotske poezije”
Iz emisije "Klub 2",
emitovane na Radio Beogradu 2,
ponedeljak, 8. maj 2017,
emisiju vodi urednica Meliha Pravdić.
Isečak možete poslušati  ovde...

 

Toma Piketi:
Kapital u XXI veku
Iz emisije "Dijalog kultura",
emitovane na RTV-u,
nedelja, 1. 4. 2015,
autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Zoran Kovačević:
Susret i sukob sa naukom
Iz emisije "Dijalog kultura", II deo
emitovane na RTV-u,
nedelja, 11. 01. 2014,
autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Zoran Kovačević:
Susret i sukob sa naukom
Iz emisije "Dijalog kultura", I deo
emitovane na RTV-u,
nedelja, 28. 12. 2014,
autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Dalibor Petrović:
Društvenost u doba interneta
Iz emisije "Dijalog kultura", I deo,
emitovane na RTV-u,
nedelja, 5. 10. 2014.
autor i voditelj: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Dalibor Petrović:
Društvenost u doba interneta
Iz emisije "Dijalog kultura", II deo,
emitovane na RTV-u,
nedelja, 19. 10. 2014.
autor i voditelj: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Nebojša Majstorović:
Korupcija. Uzroci,
ekspanzija i intervencija

Iz emisije "Dijalog kultura"
emitovane na RTV-u 2. februara 2014.
Sa Nebojšom Majstorovićem
razgovarala Drenka Dobrosavljević,
autorka i urednica emisije.
Isečak možete čuti ovde...

 

Nataša Polovina: Topos putovanja
u srpskim biografijama XIII veka,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
25. 02. 2011. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Mileta Jakšić: Iz moje beležnice,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
29. 10. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Milan Savić: Prilike
iz moga života,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
06. 10. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Katarina Šturceneger: Srbija u
Evropskom ratu 1914-1915,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
02. 07. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Svetlana Tomin: Knjigoljubive
žene srpskog srednjeg veka,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
12. 05. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...