knjigica    PRESS

  

  

Svetlana Tomin, profesorka srednjevekovne književnosti

 

Mudre i spretne vladarke

Podsećanjem na aktivnosti značajnih žena iz naše prošlosti pruža se argumenat u prilog tezi da su one u svim istorijskim razdobljima davale značajne rezultate. Veoma je retko da naučno delo bude pisano tako da se može čitati kao najuzbudljivija beletristika, a to je upravo slučaj sa delom „Knjigoljubive žene srpskog srednjeg veka” Svetlane Tomin, profesorke Srednjovekovne književnosti na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. U izdanju „Akademske knjige” iz Novog Sada, delo dr Svetlane Tomin sastoji se, kako objašnjava autorka, od sedam radova koji su posvećeni ženama u srpskoj srednjovekovnoj kulturi. – Kada pogledamo srednjovekovne žene, vladarke, spisateljice, ktitorke i uopšte žene koje su „iskoračile na javnu scenu” jasno je da je reč o pripadnicama najviših društvenih krugova – caricama, kraljicama, despoticama, kneginjama. Samo su one imale priliku da se obrazuju, putuju i da se druže sa učenim crkvenim ljudima. Samo su njima bile dostupne knjige! Upravo zbog toga mi se ova tema čini naročito interesantna, ali i aktuelna – podsećanjem na aktivnosti značajnih žena iz naše prošlosti pruža se argumenat u prilog tezi da su one u svim istorijskim razdobljima davale značajne rezultate, kad god su za to imale uslova, kaže za „Politiku” dr Svetlana Tomin.

 

Život žena u tom dobu nije bio baš lak: koliko su, i kada njihovi mudrost i znanje dolazili do izražaja?

Čini mi se da se može govoriti o specifičnim, pomirljivim strategijama koje su pojedine žene sprovodile u prošlosti. Imam u vidu diplomatske misije koje su preduzimale kneginja Milica i njena kćer Jelena Balšić, kako bi zaštitile svoje sinove. U aprilu 1398. godine kneginja Milica (tada već monahinja Jevgenija) pošla je kod sultana Bajazita da opravda svog sina Stefana Lazarevića, osumnjičenog za neverstvo. Zabeleženo je da joj je u tome pomagala monahinja Jefimija. Tek nakon njene posete, u jesen iste godine, Bajazitu odlazi i sam Stefan. O ozbiljnosti i delikatnosti ovog poduhvata svedoče pisma Dubrovčan a, u kojima izražavaju radost zbog srećnog povratka od sultana, najpre Miličinog, potom Stefanovog. Miličina kćer Jelena Balšić, takođe je pružila primer požrtvovanja i majčinske brige. Ona je otišla u Veneciju na pregovore, umesto svog sina Balše, plašeći se za njegov život. I njena i Balšina glava bile su prethodno ucenjene, zbog ustanka koji su protiv Venecije podigli u Zeti. Hrabro je istupila pred dužda i izjavila da je za sve kriva isključivo ona, a ne njen sin! Nakon pregovora, sklopila je mir sa Venecijom 1409. godine. Neka bude pomenuta još jedna Miličina kćer – Mara, koja je pomirila svog sina Đurđa Brankovića sa despotom Stefanom Lazarevićem.
U narodu i u nekim pisanim tekstovima ipak se žene češće spominju kao „vinovnice zla i propasti”.

 

Prema kojim je ženama time učinjena nepravda?

Zanimljiv je primer despotice Jerine i carice Mare Branković. U srednjovekovnim književnim tekstovima one su prikazane pozitivno. Jerina je nazvana „blagočastiva sveta Irina”, a Mara je veličana zbog pomoći koju je pružala svetogorskim manastirima, koje je ne samo zastupala pred Turcima, nego i darivala. Veoma je bila cenjena i Marina žrtva – njena udaja za sultana Murata II bila je, u stvari, zalog opstanka države njenog oca Đurđa, odnosno dokaz njegove lojalnosti. U narodnim pesmama, međutim, likovi Jerine i Mare su demonizovani, pripisuju im se najgora zlodela. Prosto je zaprepašćujuća transformacija Marinog lika od odane kćeri, koja je žrtvovana za spas domovine, do zle sestre koja oslepljuje svoju braću. Ne treba posebno podsećati na Jerininu negativnu ulogu u zloglasnom gradozidaniju i obavezan dodatak „prokleta” uz njeno ime. Razlika između njihove istorijske i poetske slike u nauci je tumačena različito. Ljiljana Pešikan Ljuštanović, koja predaje Narodnu književnost na novosadskom Filozofskom fakultetu, bavila se ovim pitanjem i smatra da su one u svesti narodnog pevača proklete jer su izašle iz ženskog domena (bavljenje kućom) u domen javnog, kako ga poima patrijarhalna zajednica. Zat o su ocrnjene toliko. Mara je učestvovala u diplomatskim pregovorima, njoj su na dvor išli poslanici pre nego što se sretnu sa sultanom, imala je svoju kancelariju, izdavala je povelje i pisma. Ne treba zanemariti ni njene posede, koje je zaveštala svetogorskim manastirima. Obe ove žene, znači, vodile su politiku i imale su ekonomsku moć. To im se ne oprašta.

 

Koje su najznačajnije žene srpskog srednjeg veka? Čime su se odlikovale, koja su njihova najvažnija dela?

Od vladarki pomenula bih Jelenu Anžujsku, caricu Jelenu, kneginju Milicu i Jelenu Balšić. Za Jelenu Anžujsku zabeleženo je da je na svom dvoru imala školu za devojke, koje je ne samo učila, nego im obezbeđivala i miraz, kako bi mogle da se udaju, zatim je na njihovo mesto uzimala druge. Podizala je manastire, od kojih je najpoznatiji Gradac, njena zadužbina. Pisma koja je slala duhovnim ocima pominje pisac njenog „Žitija”, arhiepiskop Danilo II. Ona se, na žalost, nisu sačuvala, ali je zato sačuvana prepiska jedne druge Jelene, Jelene Balšić, koja se dopisivala sa svojim duhovnikom Nikonom Jerusalimcem. Njihova prepiska, kao i tekstovi koje je Nikon sastavio za Jelenu, svedoče o širokom spektru tema koje su je zanimale. Sam „Gorički zbornik”, koji je Nikon sačinio za Jelenu 1442. godine, u stvari, predstavlja vrstu male srednjovekovne enciklopedije i u njemu su, pored njihovih pisama, zastupljeni spisi iz geografije, geometrije, kosmografije, zatim žitija, monaška pravila i putopis. Još jedna Jelena, žena cara Dušana, zaslužuje da bude pomenuta. Zauzimala je vidno mesto na dvoru i učestvovala je u zasedanju državnih sabora. Zabeležen je njen govor na sednici ratnog saveta u Prištini 1342. godine. Jelena je opisana kao obrazovana i inteligentna žena živog političkog temperamenta. Vladala je kao udovica u Serskoj oblasti, zauzimala se za izmirenje srpske crkve i carigradske patrijaršije, zbog čega je kod nje na pregovore išao patrijarh Kalist. Po Jeleninoj želji starac Joanikije preveo je „Tumačenje svetog Jevanđelja” sa grčkog i u zapis u naglasio njenu veliku knjigoljubivost. Poznato je da je naručivala i druge rukopise.

 

Koju biste srpsku vladarku istakli kao izuzetnu, obrazovanu i požrtvovanu?

Istakla bih kneginju Milicu, koja je preuzela rukovođenje zemljom u izuzetno teškom vremenu, nakon Kosovske bitke. Ona je primila vazalne odnose sa Turcima, dala svoju kćer Oliveru sultanu Bajazitu za ženu. Kneginja Milica (tada monahinja Jevgenija), opet sa monahinjom Jefimijom, zatražila je od sultana Bajazita mošti svete Petke i prenela ih u Srbiju. Ne treba podsećati koliko je opustošenoj zemlji tada značilo prisustvo moštiju ove svetiteljke. Milica je podigla svoju zadužbinu, manastir Ljubostinju, posebno brinula o Dečanima, izdavala povelje. Pisac Konstantin Filozof naglasio je da je Milica znala svetske stvari u kojima je teško snaći se, kao i da je bila mudra kao Odisej. Za Jefimiju je rekao da je u mnogim rečima i stvarima najmudrija. To su najveće pohvale koje su žene u srpskom srednjem veku dobile.

Anđelka Cvijić
Politika: 24.07.08

 

Nova izdanja

  teorija_komunikativnog_deolovanja_korica_i  rekvijem_korica

  kolumbovo_jaje_korica  put_u_juce_korice

  dzihad_i_smrt_korice  blaze_pesme_korice

  o_mitovima_u_psihologiji_korice  od_budima_korice

  zakopano_ogledalo_korice  martirologijum_korica

  kako_su_ziveli_vizantijci_korice  siroka_vrata_korice

  rusija_zapad_korica  besede_o_ruskoj_kulturi_korice

  kavaljer_svetog_duha_korice  snezna_linija_korice

  isceliti_zive_korice  busola_korice

  religija_i_drustvo_korice  za_sporazum_korice

  balkanska_lepotica_korice  tit_korica

  2084_korica  da_se_ne_izgubis_u_kraju_korice

  globalna_nejednakost_korica velika_podela_korica

  popravljac_ogledala_korica  metafizika_prirode_korice

Video-arhiva

Jurij Lotman:
Besede o ruskoj kulturi
Iz emisije "Kulturni dnevnik",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 9. avgust 2017,
pripremila Vojka Pajkić Đorđević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Matijas Enar: romani Zona i Busola
Iz emisije "Savremeni svetski pisci",
emitovane na RTS-u 2,
sreda, 2. novembar 2016,
urednik i autor  Neda Valčić Lazović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Patrik Modijano:
Izabrana dela Patrika Modijana

Iz emisije "Metropolis",
emitovane na RTS-u 2,
četvrtak, 4. decembar 2014,
urednik Neda Valčić Lazović,
o romanima Patrika Modijana
govori Mića Vujičić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča
Iz emisije "Ćirilica",
emitovane na TV "Happy",
ponedeljak, 7. 4. 2014,
autor i voditelj: Milomir Marić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča
Iz emisije "Folder kultura",
emitovane na RTV-u 1,
13. februara 2014,
autorka: Nada Zorić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča
Iz emisije "Kulturni dnevnik",
emitovane na RTS-u 1,
urednice: Neda Valčić Lazović
i Marija Miljević Rajšić,
voditeljka: Irina Ivić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mario Liguori:
Sedam jesenjih priča,
Iz emisije "Nivo 23",
emitovane na Studiju B,
27. januara 2014,
autor Velja Pavlović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mirko Magarašević:
Srpska kritička poezija,
Iz emisije "Beokult",
emitovane na RTS-u 2,
13. novembra 2013,
urednica Marija Nenezić.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mirko Magarašević:
Turska pisma,
Iz emisije "Nivo 23",
emitovane na Studiju B, 3. 12. 2012,
autor Velja Pavlović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Žaneta Đukić Perišić:
Pisac i priča. Stvaralačka
biografija
Ive Andrića
Iz emisije "Vilimon u 5", emitovane
na Studiju B, autor: Biljana Vilimon
Isečak možete pogledati ovde...

 

Žaneta Đukić Perišić:
Pisac i priča. Stvaralačka
biografija Ive Andrića

Iz emisije "Savremeno tumačenje
srpske istorije"emitovane na
Drugom programu RTS-a,
4. marta 2013. u 22.55,
urednik Nevena Todorović.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Elizabet Rudinesko:
Porodica u rasulu

Iz emisije „Metropolis”
emitovane na
Drugom programu RTS
7. marta 2013. u 20.30 h,
autor Nada Blagojević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Mira Popović: Harmonija
Iz emisije „Metropolis”
emitovane na
Drugom programu RTS
13. 09. 2012. u 20.30 h.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Isak Njutn: Matematički principi
prirodne filozofije

Iz emisije „Dijalog kultura”
emitovane na
RTV - Radio Novi Sad; 12. 08. 2012.
Sa Milicom Pavkov Hrvojević
razgovarala Drenka Dobrosavljević,
autorka i urednica emisije
Isečak možete pogledati ovde...

 

Slavoj Žižek:
U odbranu izgu
bljenih stvari
Iz emisije Metropolis, RTS, autor
Nada Blagojević, 15. 12. 2011.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Bojana Stojanović Pantović:
Rasponi modernizma

Iz emisije Vavilon, RTS, 25. 10. 2011.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Otfrid Hefe:
Umijeće življenja i moral

Iz emisije Metropolis, RTS,
autor Nada Blagojević, 21. 07. 2011.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Sa predavanja Borisa Sirilnika
(Boris Cyrulnik), Beograd 2011.
Intervju vodila Nada Blagojević za
emisiju "Filozofski vrtovi" RTS-a.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Slavoj Žižek:
Ispitivanje realnog
Novi Sad, 21. 3. 2008.
Isečak možete pogledati ovde...

Audio-arhiva

audio_rack

 

Bualem Sansal: "2084. Kraj sveta"
Iz emisije "Čitač",
emitovane na Radio Beogradu  2,
utorak, 9. maj 2017,
urednik i autor  Dragana Kovačević
Isečak možete poslušati ovde...

 

Mirko Magarašević: “Antologija srpske erotske poezije”
Iz emisije "Klub 2",
emitovane na Radio Beogradu 2,
ponedeljak, 8. maj 2017,
emisiju vodi urednica Meliha Pravdić.
Isečak možete poslušati  ovde...

 

Toma Piketi:
Kapital u XXI veku
Iz emisije "Dijalog kultura",
emitovane na RTV-u,
nedelja, 1. 4. 2015,
autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Zoran Kovačević:
Susret i sukob sa naukom
Iz emisije "Dijalog kultura", II deo
emitovane na RTV-u,
nedelja, 11. 01. 2014,
autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Zoran Kovačević:
Susret i sukob sa naukom
Iz emisije "Dijalog kultura", I deo
emitovane na RTV-u,
nedelja, 28. 12. 2014,
autor i urednik: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Dalibor Petrović:
Društvenost u doba interneta
Iz emisije "Dijalog kultura", I deo,
emitovane na RTV-u,
nedelja, 5. 10. 2014.
autor i voditelj: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Dalibor Petrović:
Društvenost u doba interneta
Iz emisije "Dijalog kultura", II deo,
emitovane na RTV-u,
nedelja, 19. 10. 2014.
autor i voditelj: Drenka Dobrosavljević.
Isečak možete pogledati ovde...

 

Nebojša Majstorović:
Korupcija. Uzroci,
ekspanzija i intervencija

Iz emisije "Dijalog kultura"
emitovane na RTV-u 2. februara 2014.
Sa Nebojšom Majstorovićem
razgovarala Drenka Dobrosavljević,
autorka i urednica emisije.
Isečak možete čuti ovde...

 

Nataša Polovina: Topos putovanja
u srpskim biografijama XIII veka,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
25. 02. 2011. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Mileta Jakšić: Iz moje beležnice,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
29. 10. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Milan Savić: Prilike
iz moga života,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
06. 10. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Katarina Šturceneger: Srbija u
Evropskom ratu 1914-1915,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
02. 07. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...

 

Svetlana Tomin: Knjigoljubive
žene srpskog srednjeg veka,
iz emisije „Kod dva bela goluba”
emitovane na Prvom programu RB
12. 05. 2010. u 20 h.
Isečak možete čuti ovde...