knjigica    PRESS

  

  

Svetlana Tomin, profesorka srednjevekovne književnosti

 

Mudre i spretne vladarke

Podsećanjem na aktivnosti značajnih žena iz naše prošlosti pruža se argumenat u prilog tezi da su one u svim istorijskim razdobljima davale značajne rezultate. Veoma je retko da naučno delo bude pisano tako da se može čitati kao najuzbudljivija beletristika, a to je upravo slučaj sa delom „Knjigoljubive žene srpskog srednjeg veka” Svetlane Tomin, profesorke Srednjovekovne književnosti na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. U izdanju „Akademske knjige” iz Novog Sada, delo dr Svetlane Tomin sastoji se, kako objašnjava autorka, od sedam radova koji su posvećeni ženama u srpskoj srednjovekovnoj kulturi. – Kada pogledamo srednjovekovne žene, vladarke, spisateljice, ktitorke i uopšte žene koje su „iskoračile na javnu scenu” jasno je da je reč o pripadnicama najviših društvenih krugova – caricama, kraljicama, despoticama, kneginjama. Samo su one imale priliku da se obrazuju, putuju i da se druže sa učenim crkvenim ljudima. Samo su njima bile dostupne knjige! Upravo zbog toga mi se ova tema čini naročito interesantna, ali i aktuelna – podsećanjem na aktivnosti značajnih žena iz naše prošlosti pruža se argumenat u prilog tezi da su one u svim istorijskim razdobljima davale značajne rezultate, kad god su za to imale uslova, kaže za „Politiku” dr Svetlana Tomin.

 

Život žena u tom dobu nije bio baš lak: koliko su, i kada njihovi mudrost i znanje dolazili do izražaja?

Čini mi se da se može govoriti o specifičnim, pomirljivim strategijama koje su pojedine žene sprovodile u prošlosti. Imam u vidu diplomatske misije koje su preduzimale kneginja Milica i njena kćer Jelena Balšić, kako bi zaštitile svoje sinove. U aprilu 1398. godine kneginja Milica (tada već monahinja Jevgenija) pošla je kod sultana Bajazita da opravda svog sina Stefana Lazarevića, osumnjičenog za neverstvo. Zabeleženo je da joj je u tome pomagala monahinja Jefimija. Tek nakon njene posete, u jesen iste godine, Bajazitu odlazi i sam Stefan. O ozbiljnosti i delikatnosti ovog poduhvata svedoče pisma Dubrovčan a, u kojima izražavaju radost zbog srećnog povratka od sultana, najpre Miličinog, potom Stefanovog. Miličina kćer Jelena Balšić, takođe je pružila primer požrtvovanja i majčinske brige. Ona je otišla u Veneciju na pregovore, umesto svog sina Balše, plašeći se za njegov život. I njena i Balšina glava bile su prethodno ucenjene, zbog ustanka koji su protiv Venecije podigli u Zeti. Hrabro je istupila pred dužda i izjavila da je za sve kriva isključivo ona, a ne njen sin! Nakon pregovora, sklopila je mir sa Venecijom 1409. godine. Neka bude pomenuta još jedna Miličina kćer – Mara, koja je pomirila svog sina Đurđa Brankovića sa despotom Stefanom Lazarevićem.
U narodu i u nekim pisanim tekstovima ipak se žene češće spominju kao „vinovnice zla i propasti”.

 

Prema kojim je ženama time učinjena nepravda?

Zanimljiv je primer despotice Jerine i carice Mare Branković. U srednjovekovnim književnim tekstovima one su prikazane pozitivno. Jerina je nazvana „blagočastiva sveta Irina”, a Mara je veličana zbog pomoći koju je pružala svetogorskim manastirima, koje je ne samo zastupala pred Turcima, nego i darivala. Veoma je bila cenjena i Marina žrtva – njena udaja za sultana Murata II bila je, u stvari, zalog opstanka države njenog oca Đurđa, odnosno dokaz njegove lojalnosti. U narodnim pesmama, međutim, likovi Jerine i Mare su demonizovani, pripisuju im se najgora zlodela. Prosto je zaprepašćujuća transformacija Marinog lika od odane kćeri, koja je žrtvovana za spas domovine, do zle sestre koja oslepljuje svoju braću. Ne treba posebno podsećati na Jerininu negativnu ulogu u zloglasnom gradozidaniju i obavezan dodatak „prokleta” uz njeno ime. Razlika između njihove istorijske i poetske slike u nauci je tumačena različito. Ljiljana Pešikan Ljuštanović, koja predaje Narodnu književnost na novosadskom Filozofskom fakultetu, bavila se ovim pitanjem i smatra da su one u svesti narodnog pevača proklete jer su izašle iz ženskog domena (bavljenje kućom) u domen javnog, kako ga poima patrijarhalna zajednica. Zat o su ocrnjene toliko. Mara je učestvovala u diplomatskim pregovorima, njoj su na dvor išli poslanici pre nego što se sretnu sa sultanom, imala je svoju kancelariju, izdavala je povelje i pisma. Ne treba zanemariti ni njene posede, koje je zaveštala svetogorskim manastirima. Obe ove žene, znači, vodile su politiku i imale su ekonomsku moć. To im se ne oprašta.

 

Koje su najznačajnije žene srpskog srednjeg veka? Čime su se odlikovale, koja su njihova najvažnija dela?

Od vladarki pomenula bih Jelenu Anžujsku, caricu Jelenu, kneginju Milicu i Jelenu Balšić. Za Jelenu Anžujsku zabeleženo je da je na svom dvoru imala školu za devojke, koje je ne samo učila, nego im obezbeđivala i miraz, kako bi mogle da se udaju, zatim je na njihovo mesto uzimala druge. Podizala je manastire, od kojih je najpoznatiji Gradac, njena zadužbina. Pisma koja je slala duhovnim ocima pominje pisac njenog „Žitija”, arhiepiskop Danilo II. Ona se, na žalost, nisu sačuvala, ali je zato sačuvana prepiska jedne druge Jelene, Jelene Balšić, koja se dopisivala sa svojim duhovnikom Nikonom Jerusalimcem. Njihova prepiska, kao i tekstovi koje je Nikon sastavio za Jelenu, svedoče o širokom spektru tema koje su je zanimale. Sam „Gorički zbornik”, koji je Nikon sačinio za Jelenu 1442. godine, u stvari, predstavlja vrstu male srednjovekovne enciklopedije i u njemu su, pored njihovih pisama, zastupljeni spisi iz geografije, geometrije, kosmografije, zatim žitija, monaška pravila i putopis. Još jedna Jelena, žena cara Dušana, zaslužuje da bude pomenuta. Zauzimala je vidno mesto na dvoru i učestvovala je u zasedanju državnih sabora. Zabeležen je njen govor na sednici ratnog saveta u Prištini 1342. godine. Jelena je opisana kao obrazovana i inteligentna žena živog političkog temperamenta. Vladala je kao udovica u Serskoj oblasti, zauzimala se za izmirenje srpske crkve i carigradske patrijaršije, zbog čega je kod nje na pregovore išao patrijarh Kalist. Po Jeleninoj želji starac Joanikije preveo je „Tumačenje svetog Jevanđelja” sa grčkog i u zapis u naglasio njenu veliku knjigoljubivost. Poznato je da je naručivala i druge rukopise.

 

Koju biste srpsku vladarku istakli kao izuzetnu, obrazovanu i požrtvovanu?

Istakla bih kneginju Milicu, koja je preuzela rukovođenje zemljom u izuzetno teškom vremenu, nakon Kosovske bitke. Ona je primila vazalne odnose sa Turcima, dala svoju kćer Oliveru sultanu Bajazitu za ženu. Kneginja Milica (tada monahinja Jevgenija), opet sa monahinjom Jefimijom, zatražila je od sultana Bajazita mošti svete Petke i prenela ih u Srbiju. Ne treba podsećati koliko je opustošenoj zemlji tada značilo prisustvo moštiju ove svetiteljke. Milica je podigla svoju zadužbinu, manastir Ljubostinju, posebno brinula o Dečanima, izdavala povelje. Pisac Konstantin Filozof naglasio je da je Milica znala svetske stvari u kojima je teško snaći se, kao i da je bila mudra kao Odisej. Za Jefimiju je rekao da je u mnogim rečima i stvarima najmudrija. To su najveće pohvale koje su žene u srpskom srednjem veku dobile.

Anđelka Cvijić
Politika: 24.07.08

 

Nova izdanja

  lenjin_korice  pre_kraja_korice

  oluja_korice  novosadski_dnevnik_korice

  srecni_korice  sjaj_u_tavi_korice

  sta_je_kritika_korica  teorija_komunikativnog_deolovanja_korica_i

  sonnenschein_korice  svetac_i_gresnik_korice

  zakopano_ogledalo_korice  martirologijum_korica

  dnevnik_o_gusteraci_korice  dan_odlaganja_korice

  rusija_zapad_korica  besede_o_ruskoj_kulturi_korice

  rekvijem_korica  o_mitovima_u_psihologiji_korice

  isceliti_zive_korice  busola_korice

  religija_i_drustvo_korice  zene_i_rad_korice

  balkanska_lepotica_korice  tit_korica

  2084_korica  da_se_ne_izgubis_u_kraju_korice

  globalna_nejednakost_korica velika_podela_korica

Video-arhiva

Predrag Slijepčević
PRIMATI, POJEDINCI I POHLEPNICI
(d)evolucija u tri pokretne slike
Iz emisije "Tako stoje stvari",
emitovane na RTS-u 1,
utorak, 16. maj 2018,
emisiju pripremili  Zoran Stanojević
i Svetlana Arsić 
Isečak možete pogledati ovde...

Emanuel Ruben: Snežna linija
Iz emisije "Pitanje za razmišljanje",
emitovane na RTV-u 1,
utorak, 3. april 2018,
pripremila Milica Vukmanović
Isečak možete pogledati ovde...

Emanuel Ruben: Snežna linija
Iz emisije „Kulturni dnevnik”,
emitovane na RTS-u 1,
petak, 30. mart 2018,
pripremila Slađana Simić Jakuš.
Isečak možete pogledati ovde...

Radoslav Petković:
Kolumbovo jaje

Iz emisije "Art-erija",
emitovane na RTV-u 1,
utorak, 12. decembar 2017,
pripremio Marko Jakovljev.
Isečak možete pogledati ovde...

Karlos Fuentes:
Zakopano ogledalo.

Razmišljanja o Španiji i Americi
Iz emisije „Kulturni centar”,
emitovane na RTS-u 2,
sreda, 6. decembar 2017,
pripremila Jasmina Vrbavac
Isečak možete pogledati ovde...

Radoslav Petković:
Kolumbovo jaje

Iz emisije "Tako stoje stvari",
emitovane na RTS-u 1,
petak, 24. novembar 2017,
o knjizi razgovarale
Sanja Dragićević Babić
i Vesna Jovanović.
Isečak možete pogledati ovde...

Radoslav Petković:
Kolumbovo jaje

Iz emisije "Kulturni centar",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 1. novembar 2017,
sa autorom razgovarala
Marija Nenezić.
Isečak možete pogledati ovde...

Sajam knjiga u Beogradu
Iz emisije "62. Međunarodni
sajam knjiga u Beogradu",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 30. oktobar 2017,
pripremila Vojka Pajkić Đorđević.
Isečak možete pogledati ovde...

Jurij Lotman: Besede o
ruskoj kulturi,
iz emisije "Kulturni dnevnik",
emitovane na RTS-u 1,
sreda, 9. avgust 2017,
pripremila Vojka Pajkić Đorđević.
Isečak možete pogledati ovde...

Audio-arhiva

audio_rack

Predrag Slijepčević:
Svetac i grešnik.
Kako zloupotrebljavamo nauku
i budućnost čovječanstva
Iz emisije  ,,Stepenik”,
Emitovane na
Radio Beogradu 2,
Subota, 12. maj 2018,
Autor emisije:
Svetlana Jajić
Isečak možete pogledati ovde...

Emanuel Ruben:
Snežna linija
Iz emisije „Čitač”,
emitovane na Radio Beogradu 2,
utorak, 3. april 2018,
urednik i autor
Dragana Kovačević.
(o Rubenu se govori između
00:35 i 00:53; 01:36 i 16:05)
Isečak možete pogledati ovde...

Karlos Fuentes:
Zakopano ogledalo.
Razmišljanja o Španiji
i Americi
Iz emisije "U prvih pet
– kulturni događaj nedelje",
emitovane na Radio Beogradu 2,
utorak, 19. novembar 2017,
urednik i autor
Sanja Milić.
(o Fuentesu se govori između
47:39 i 55:42)
Isečak možete pogledati ovde...

Bualem Sansal:
"2084. Kraj sveta"
Iz emisije "Čitač",
emitovane na Radio Beogradu 2,
utorak, 9. maj 2017,
urednik i autor
Dragana Kovačević
Isečak možete pogledati ovde...

Mirko Magarašević:
“Antologija srpske
erotske poezije”
Iz emisije "Klub 2",
emitovane na Radio Beogradu 2,
ponedeljak, 8. maj 2017,
emisiju vodi
urednica Meliha Pravdić.
Isečak možete pogledati ovde...