Nikolaj Mihajlovič Karamzin (1766–1826), jedan je od najvažnijih ruskih književnika XVIII veka. Rođen je nedaleko od Simbirska. Kada je napunio 14 godina, roditelji su ga poslali u Moskvu na dalje školovanje, u privatni pansion univerzitetskog profesora Šadena, gde se Karamzin upoznao sa savremenom nemačkom, francuskom i engleskom književnošću. Kada je imao 23 godine, Karamzin odlazi u inostranstvo, na put po Evropi. Posećuje Nemačku, Austriju, Švajcarsku, Francusku i Englesku. Na tom putu sreo se sa Kantom i Geteom, a u Parizu je bio svedok Francuske buržoaske revolucije. Utiske sa tog putovanja izložio je u delu Pisma ruskog putnika, knjizi koja mu je donela slavu. Od 1791. godine izdavao je Moskovski žurnal, a od 1802. časopis Vesnik Evrope. U ruskoj književnosti Karamzin je bio začetnik novog pravca – sentimentalizma. Pisao je poeziju i pripovetke. Od 1803. pa sve do smrti 1826, Karamzin je „po naredbi sa najvišeg vrha” pisao Istoriju ruske države. Neka poglavlja čitao je lično caru Aleksandru I.

Prikaz jedinog rezultata

Prikaz jedinog rezultata