Arhiva

 

  • Dobro došli u zonu!  (Milena Đorđijević, Politika, kulturni dodatak,9. mart 2019)
  • Zapečaćeno vreme, (Akademska knjiga, 2018, prevod sa ruskog Milica Spasić i Nenad Spasić)

    Ovo delo može se danas smatrati subverzivnim, budući da ponire „iza horizonta“ svih tema koje zahvata: filozofija umetnosti, religiozni koncept umetnosti, istina u umetnosti, odgovornost umetnika i umetničke tvorevine, fenomen poetske slike u kinematografiji, tehnika montaže, problem apsoluta, problem slobode i smisla, status glumca u filmu, „slabi“ ljudi i drugo. O kom god aspektu filma govorio, Andrej Tarkovski uvek ima u vidu aspolut; umetnička slika za njega je detektor apsoluta i nema ustupka niti prilagođavanja onome što takvo uverenje osujećuje; ,,Jedini uslov u borbi za pravo stvaralaštvo jeste umetnikova vera u vlastitu ‘predodređenost’, njegova spremnost da služi, kao i beskompromisnost. Kao jednu od velikih opasnosti, posebno intenziviranih sa pojavom avangarde u 20. veku, Tarkovski vidi gubljenje duhovnosti u umetnosti. Ruski režiser ovakvo stanje smatra neprihvatljivim, budući da je, prema njemu, umetnost pozvana da se bori protiv nedostatka duhovnosti, te da bi ona u protivnom postala besmislena jer bi se rukovodila isključivo idejom progresa. Prema Tarkovskom, eksperiment u umetnosti nema smisla kao što ga nema ni pri rađanju deteta: ,,To je i nemoralno i besmisleno.”

  • Izgnanik iz sopstvene senke  (Franja Petrinović: Popravljač ogledala, Akademska knjiga, Novi Sad, 2017)
  • Vreme je potop, ali vreme ume biti i bujica, zebnja i slutnja u naizmeničnim sekvenciranjima deliričnih noći, smutnih I sumanutih dana, kako kad, u nijansama svetlog i  tamnog. Mnoštvo je pitanja u senčenju vremena koje neumitno beži, ali ne izbegava, boji nas prahom gneva i buke. U koji bilo rukavac minulih godina da zađeš, biće ti jasno koliko si slučaj u slučajnostima, još dalje, otvoren rizik, celim bićem zaigran žeton na karnevalskom ruletu, pa koja god da ti se maska namakne, moraš igrati i predstavu sopstvenog uloga u životu, netremice vodeći računa da ne budeš izigran.

  • Jelena Pilipović: Divotnice
  • Erik Vijar: Dnevni red
  • Slavko Goldstein, Ivo Goldstein: Tito
  • Slobodan Reljić: Bukvar medijske pismenosti
  • Bojana Kovačević Petrović: Karlos Fuentes u potrazi za identitetom
  • Ernesto Sabato: Pre kraja
  • Međunarodna naučna konferencija o književnom delu Lasla Vegela
  • Laslo Vegel: Novosadski dnevnik 1991-2016
  • 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga
  • Knjiga Noam Čomski: Rekvijem za američki san
  • Prepiska Svetozara Petrovića sa zagrebačkim kolegama
  • Žaneta Đukić Perišić: Kavaljer Svetog duha. O jednom nedovršenom romanu Ive Andrića
  • Sonja Avlijaš: Žene i rad
  • Predrag Slijepčević: Svetac i grešnik. Kako zloupotrebljavamo nauku i budućnost čovječanstva
  • Tibor Varadi : Put u juče, priče iz advokatske arhive
  • Genadij Litavrin: Kako su živeli Vizantinci
  • Radoslav Petković: Kolumbovo jaje
  • Raško Radović: O prozračnosti, dubini i boji
  • Olivije Roa: Džihad i smrt
  • Emanuel Ruben: Snežna linija
  • Andrej Tarkovski: Martirologijum. Dnevnici 1970–1986.
  • J. M. Lotman: Besede o ruskoj kulturi. Svakodnevica i tradicije ruskog plemstva
    (XVIII vek – početak XIX veka)
  • Karlos Fuentes: Zakopano ogledalo. Razmišljanja o Španiji i Americi
  • Laslo Vegel: Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile
  • Gi Metan: Rusija – Zapad. Hiljadu godina rata. Rusofobija od Karla Velikog do ukrajinske krize
  • Natali Azule: Tit nije voleo Bereniku
  • Bualem Sansal: 2084. Kraj sveta
  • Franja Petrinović: Popravljač ogledala
  • Hans Magnus Encensberger: Blaže pesme
  • Mladen Dolar: Oficiri, služavke i dimničari
  • Aleksandra Pavlović: Pelen i med. Srpska didaktička poezija od baroka do romantizma
  • Jelena Pilipović: Ka lepoti
  • Oto Horvat: Kao Celanovi ljubavnici

 

Valentin Vasiljevič Sedov: Sloveni u dalekoj prošlosti

 

 

 

 

Izbor iz korejske poezije (priredila i prevela Kim Đi Hjang)